Vojin

77

бољих времена. Хиљадама ироиадаху са иевоље и сиротиње, 1ер се нико не стараше за животие потребе здравих, и за лечење болесних и рањених ратника. У средњему веку престадс се рат научно обрађивати. Узвишенишх наравствених осећања, која само јуначне борце нраве, не беГаше ни међу аристократским ритерима ни међу вагабундским најамницима ондашњим. Уметност ратна нашега доба много 1е ближа уметности старога доба, но ратовању средњега века. 1езгро Грчко1 и Римско1 војсци, бе1аше као и данас , — пешадша. У средњему веку рачунаше се само оклопљени ритер. По копљима бро1аше се 1ачина во1ске. Да л' за копљем иђаху два три или четири лако наоружана коњаника, или да л' се каквоме одељењу копаља нридружи више или мање пешака, — то се не држаше за вредно и сноменути. У четрнаестоме и петнаестоме веку норед ритерске во1ске почеше добшати сво1е вредности и иа1амиичке гомиле. Оне се разликоваху од ритера не толико свошм оруж1ем, колико сво1им положа1ем. На1амник не имађаше у онште никакве баштине и никаква иолптичка положа1а. Отачасгв о нородица, слобода и право бе1аху нредмети, за које се он никад нше бринуо. Разуздан живот, нлаћа и плачкање беЈаху 1едина мета његовим жељама. Али он бе1аше сваког часа готов, да у 601 полети. Ако му само добро плаћа1у, оста1е читаве године у служби. А ритери, кош имађаху куће и дворове, баштине и разноврсна корисна нрава; кош робовима и слугама руковаху, — не хтедоше никад за дуго у вошци остати, особито ако 1е то у удаљенишм земљама. У колико ратови дуже тра1аху у толико више влада-