Vojin

94

РАТОВАЊЕ У СРЕДЊЕМУ ВЕКУ

У току четрнаестога и петнаестога столећа све више и више надаху ратне установе, што ста^аху на ленскоме похму. НаЈамници се и опет показаше, и на име у Италгпи и Вранцуско1; али они сада бе1аху такав бич народима, да владаоцима много милше бе1аше, да се без њих прођу. На њихово место овде и онде дођоше сталне вохске , ко1е се безусловно покораваху своме владаоцу; вође на1амника прописиваху често правила оним господарима, котма су служили. Тако зване ордонанс-компанше, коЈе Вилип Август први пут у Вранцуско! уведе, добише од Карла VII чвршће устроктво. Стрелци пак, ко1е он увести хтеде, нису могли успети, јер план, по коме их он установи, бехаше кроз и кроз ногрешан. У вештини опсађивања као и у поднзању утврђења у опште, — имао је барут врло великога утицаја. Напачи зидови и силне батерше поставише се нрема ненршатељским батериЈама. Зидови се прометоше у бедеме са куртинама и бастшонима и онсадници се ириближаваху граду помоћу изломљених ровова , у кошма се кршпе од непршатељских топова. Сви напретци у ратноме знању и уметности учињени , иђаху на то, да умале важност ко1у до тада ритери и најамници имађаху. Вароши 10ш рани1е од ритера имађаху изумљене топове (?). Ритери и најамници изгубише гласа кога пре имађаху као ратници. И Једне и друге уништише слободни грађани , К01и не тражаху у рату хлеба , и кош не сматраху 601 за мерење занатске способности, па се зе то и бораху са снагом ватрена, одушевљења. У целоме средњему веку не задобише на1амници и