Vojin

114

ВЕКОЛИКЕ ЦРТЕ 0 ТУРСК01 В01СЦИ

тепсша, па наравно нте ни чудо, ако та веџбања и испадну добро. У маршовању на веџбалишту има1у Турци само Француски раз (1е сћаг^е; у њему чине се сва кретања; а аустршски корачни темп употребљава се само на маршевима. Наступање и одступање са целим батаљонским Фронтом у линиш , с држањем ка средпни, чини се Турцима да 1е идеГа њихове тактичке вештине, па с тога то увек пред странцима, па и по 10 пути показу1у. Затим им 1е такође врло омиљено веџбање , да с места, начине Фронт при одступању, па онда оспу Фронталну ватру, где сваки вошик пуца без команде и што брже може. Ова хединачна ватра почиње на знак, и наравно врло брзо иде из нових пушака, а траЈе често и по 10 минута. Но при овоме врло 1е смешно, што регименатска музика —- ко^а стош иза Фронта — за време целе ове паљбе свира некакав Штраусов валцер. Кад се хоће ватра да обустави, онда заповедник мане сабљом, а сви батаљонски трубачи ударе у такву дреку са свотм свиркама, да човеку чисто уши заглуну, и то тако тра1е по читаву минуту, док се нашосле и паљба непрекине , те да се опет са целим Фронтом предузме батнетски напад. Никакво се кретање нечини без музике и човек се мора дивити гвоздено1 џигерици тих свирача. Њихов напад с батнетом погрешан 1е у сваком смотрењу. На терену Фронталан марш од 8 чета у две врсте постро1ених — сасвим 1е немогућан, 1ер и на самој чисто1 равници мора се при непршатељско! ватри на сваки начин да поквари ред у тако