Vojin

б01ни рбдови

227

— 1уначнше и радити може, па 101 с тога и маве резерве дати ваља — може дакде дугачки распоред узети. Во1ска слаба, скдопљепа н. пр. од врбованих људи — хрђаве унутрашње свезе има, с тога 1е ваља више надгледати и у маси држати. Вероватно, да Је то био гедан од главиих узрока, кош натера Фридриха да се држи скоро изливенога бошога реда без икакве гипкости и хитрине испрекиданога бошог реда. Та1 узрок принуди Тиди1а и Валеншташа те скупљаху сво^е во1ске у са свим неправилне масе (терцша од 5.000). Разлика у стро1нима вормама Фридрихова и Валеншташова времена зависила 1е 1едино од стања ватренога оружи1а у те две перрцоде. На против у Шведској В01сци, под Густавом Адолфом , ко1а се из народа узимаше и ко!у велики дух одушевљаваше, држаху се испрекидана стро1а; боши ред састављаху одво^ене мале тактичне 1единице. Мари1е узима1ући у сво1е леђи10не сумњив елеменат — робове, одма 1е увидео да ваља во!ску масирати и завести, место малих манипуда (од 60 до 120 људи) већу тактичну 1единицу — кохорту (од 300 људи). Исто се то може сада применити и на избор нападнога стро1а, али зависно од наравствених услова: или нападне колоне, или батаљонске ил четне. Ако 1е воЈска добра и старешине ваљане, ако су одушевљени 1едним духом, и уме1у ценити свети задатак сво1, тад се може смело нападати у четнима колонама; ако свега тога нема, тад га, ваља допунити механичним средствима, вотке ваља скупити у масе и водити их за напад у батаљонскима колонама. Во1Ске сталне, више хладнокрвне, или краће; ко1е има1у уро- *