Vojin

252

вел.ити или волтижери

овнм еклерерима, ко1е Жамо зове фланкерима. По Хоају, већ од по века ђаМеиг сГе81гас1е8 зваху се об1авници (ес1а1геиг), који вођаху вохску, те као пипци проматраху крила у теснацима и откриваху бусше. Вранцузи би имали велике ваЦе од оваких стрелаца, да их нешто имађаху онда, кад бегаше код њих последњи грађански рат, и имали би на1више важности у миру, да се прозирући брину о будућо!борби. Но вратимо се на наш предмет. Кад беЈаше гарда конзулова преображена у цареву гарду од 1804, два или четири батаљона пешачких велита бе1аху устро1ена и иридата свако! ређименти гренадира или пешачких ловаца. 1805, устрош се један батаљон " велита на коњима и два нова пешачка батаљона велита, ко1и 1806 чинише 1едну ређименту. 1807 устрошше се две нове ређименте стрелаца — гренадира, два, стрелаца —- ловци (ЉаШеигз — сћаззеигб), батаљон Флорентинских велита, батаљон туринских, две ређименте гренадира и пописом две ловаца. Њима се даде име „млада гарда" а стара гарда постаде скуп трупа, ко1е састављаху прву царску гарду. У 1810,, пописни ловци посташе волтижери. 1812, под гардом разумеваше се (осим старих батаљона из одељења оделитих корпуса) читавих тридесет и шест ређимената, од кошх шест бејаху коњаници. На двадесет и четири пешачке ређименте бе1аше седамнаест лаких, т. Г. 1една гренадирских Фисилира, шест волтижера и Фланкера. Или боље, на двадесет и четири пешачке ређименте гарде има седам тегаке пешадше, седам средње пешади1е, три лаких обичних и седам других пешака веома лаких. Нико им (осим кош 1е био сведок кретања тих разних кор-