Vojin, 01. 06. 1868., S. 12

252

вел.ити или волтижери

овнм еклерерима, ко1е Жамо зове фланкерима. По Хоају, већ од по века ђаМеиг сГе81гас1е8 зваху се об1авници (ес1а1геиг), који вођаху вохску, те као пипци проматраху крила у теснацима и откриваху бусше. Вранцузи би имали велике ваЦе од оваких стрелаца, да их нешто имађаху онда, кад бегаше код њих последњи грађански рат, и имали би на1више важности у миру, да се прозирући брину о будућо!борби. Но вратимо се на наш предмет. Кад беЈаше гарда конзулова преображена у цареву гарду од 1804, два или четири батаљона пешачких велита бе1аху устро1ена и иридата свако! ређименти гренадира или пешачких ловаца. 1805, устрош се један батаљон " велита на коњима и два нова пешачка батаљона велита, ко1и 1806 чинише 1едну ређименту. 1807 устрошше се две нове ређименте стрелаца — гренадира, два, стрелаца —- ловци (ЉаШеигз — сћаззеигб), батаљон Флорентинских велита, батаљон туринских, две ређименте гренадира и пописом две ловаца. Њима се даде име „млада гарда" а стара гарда постаде скуп трупа, ко1е састављаху прву царску гарду. У 1810,, пописни ловци посташе волтижери. 1812, под гардом разумеваше се (осим старих батаљона из одељења оделитих корпуса) читавих тридесет и шест ређимената, од кошх шест бејаху коњаници. На двадесет и четири пешачке ређименте бе1аше седамнаест лаких, т. Г. 1една гренадирских Фисилира, шест волтижера и Фланкера. Или боље, на двадесет и четири пешачке ређименте гарде има седам тегаке пешадше, седам средње пешади1е, три лаких обичних и седам других пешака веома лаких. Нико им (осим кош 1е био сведок кретања тих разних кор-