Vojin

маршал бед-исл своме сину 247 га могао пробудити и оживити; награђивати и каштиговати; и не ћу ти понавл.ати сад оне ствари К01е сам ти већ рекао о овоме предмету; али ти велим, немо1 никад твошм солдатима да изговориш грубе изреке, понижаватуће придеве, нити да и кад V тво1 говор узмеш подле или ниске речи: и пуковник, ко1и се њима служи према свотм солдатима, сам себе руши и оаца, а кош их употребљу1е према ОФицирима, на1очевиднше се срамоти. Не заборакља1 синко никад да су ОФицири из твоје регименте љј ^ ди , Вранцузи, теби равни, и да ти дакле треба изда1ући им заповест, да узмеш извесан тон и да употребиш изреке, кот су прилични тим људима, чша 1е част покретна: веру1 ми синко, е 1е ово једини добар начин; да 1е он 1едини кадар привући поштовања према реду, њега омилити, ускорава!ући извршење, и да он 1едини, који може удахнути у вошике оно поверење у њихове официре, ко1е 1е маша добро! дисциплини и напретку. Не служи се никад казнама, ко^е ти закон допушта, но ко1е дух народни осуђује: и кад баш мораш да каштигу1еш, нек ти се на лицу испише сав терет, кош трпиш што си принуђен да се тако кра1њега средства машаш. Немој пропустити ниједне прилике у К0101 би могао да будеш на услуги официрима тво1е ређименте; очекујући велике прилике за то, пропустићеш сво време и не ће ти се никад удесан час за то поЈавити. Као год гато ситне предохране чува1у врлине, тако исго и малене услуге задобша1у срца. Стара! се и заузимљи колико следствено толико и жестоко, да се награде твот заслужни оФицири, под-ОФицири и солдати: министри