Vojin

вер01етне промене у тактици

271

и тим разбуди у во1ске толико поверења, толико одушевљења и самосвести, да они никад не мислише како 1е сидан непршатељ, већ гди се он находи, и предвођени њиме, беху уверени да ће победити, ако само нађу ненршатеља. Суваров њих познаваше, а они — њега, оживљаше у њихово! средини и онако, као они, ни мало боље, ништа удобнше. У свакој опасности, у свакоме труду беше он први и дивна примера даваше — а тамо гди вошик види, да му заповедник напред иде, тамо Је готов он чуда да ночини. У овоме рату воЈска његова не пуцаше много, већ решиво насрташе батпетом на непријатнља, а овал скоро никад не дочекиваше судар, кога се Јако страшаше; а коњица 1е увек довршивала пропаст бежућих. (Наставиће се.) ВероЈетне промене у тактици, (Продужење.) II. Некима се чини, е сваки технички напредак води к радикално1 промени војевања. Но ово нше са свим тако, и то из нашростшега узрока; главан чанилац у ово1 ствари свагда 1е био и свагда остаје 1едан, а то 1е — човек. А кад то знамо и кад не заборавимо, е сва техничка усавршавања само 01ачава1у природне човечше особине, ал их не мењају у некаке нове: онда ће нам бптн 1асно, да питање о спреми воЈске за 601, не захтева толико нових изумевања, колико да се пажљивше размисли, и разумнше посмотри оно, што се већ из давна зна, 1едном речи — да се само извуку следи из већ давно познатога. Давно 1е речено, да је ново само са свим заборављено старо: ова пословица можда се ни к чему не може тако лепо да примени, колико ка ово1 вошој ствари.