Vojin

мисли 0 в01н0ме устр01ству

373

л' то во1ска грапичара, Е01а преживе две зиме у севастопољским трапше1ама и не осдабљена духом, после неколико несрећних приступа, реши се на решиви б01 ? Овакима вошицима морају се свуда дивити па и тамо где ландвер постот. Ми му не завидимо. Ландвер 1е основа оним вохскама, кохе у неколико недеља лети и у земљама веома богатим губи много више људи од дугога путовања и ноћивања под ведрим небом, него од оружша непршатељевога. Њих зову економнима. Али никако не у смислу насељења: оно их не би могло дуго да дриш у првашњем саставу. Сама Прусша још из давна се мисли, како ће да умали ландвер а да о1ача сталну вокку. Да би нас навикли на оружање читавога нарашта1а и да би оправдали толиао растурање људи, оии се труде да нас увере, е ће од сад ратови врло кратки битн и 1едан ће удар бити довољан да се реши судба државама. Ми се не ћемо сами да клеветамо. Ако први удари среће не би били наклони нашем оружшу, вранцуска заиста, не ће им се потчинити. Она не треба од 1едан мах да мете на коцку сва сво1а средства. Само они народи, кош их потроше, могу бити принуђени да приклоне сво1е главе после прве несреће. Не ћемо се упињати да изравнимо бро1 наших вошика са бро1ем свшу неиршатеља, кош могу противу нас поћи, Та да се са свим исцрпимо то неби могли постићи. А то нше ни нужно. Ако 1е веома тешко да се 3000 људи боре са 5000, много 1е мање тешко да 60.000 разбшу 100.000. У колико више расту размере, у толико се мање осећа недостатак