Vojin

392

МИСЛИ 0 В01Н0МЕ УСТР01СТВУ

њима — то 1е девиза коњици. На тркадиштима ми са свом бригом тражимо жокеЈе, хер знамо да олакшица од свакога драма већ даје преимућства; за коњицу тражимо гренадире! За њу треба нре свега тражити људе, ком су привикнути коњма, а посде људе, кош одговарају образцу даких коњаника. Људи, из коњице, кош би се за време 1еднога месеца показади незгодни за коњаничку сдужбу, треба одмах да се преведу у нешадшу иди у друге редове оружја. А да ди 1е потребно говорити, да се шлемови, окдопи, све сувишно у опреми, као и врдо високи коњи, треба да одбаце *) и да сва вранцуска коњица ваља да има само 1вдну врсту коњице, у кош би се за сваку ређименту тражиди нод1еднаки коњи. У свако1 ређименти треба да су коњи по могућности 1едне величине и исте расе: тад се само по себи по1ављу1е 1едноставност у њиховим брзинама. Све сувишне ствари, као и бивакове потребе треба да се возе у даким колима, ко1а би могла свуда ићи за свошма ескадронима. Без тога не може коњица да онстане. Ови нредлози преиначења, а особито укидање кирасира, изазваће буру незадовољстава. Но помислимо само, како ведичанствену сдику представљаше наша коњица, блиста1ући челиком и златом, кад оно нролажаше кроз Њемен и кад бе1аше код Бородина, а како жалосни беЈаху остатцђ њени, ко1е при свршетку рата онако кињише козаци.

*) Мисао о укидању шлемова и окдопа, стош са свим на савременом савршенству ватренога оруж1а. Кад усавршавање дође до кра1а, кад на прилику, пушке буду бацале 40 зрна у минуту, место 6, очевидно, по Јестаственоме нрем да и чудиоше преврату ствари, војска (пешадија и коњица) ће морати прибећи и опет заштитноме орулпу. Прим. Троши1ева.