Vojin

СУВАРОВ

468

Известивши се о томе, Суваров оде из Тулчина. на сво1а Кобринска, добра; ад 23-г Анрида дође му ту из Петрограда нарочито дице са царском заповешћу — да Суваров живи на Новгородском добру Кончанском. И Суваров се ома крене на пут. Седо Кончанско насљеђено добро Суваровљево беше у Новгородској губернши. Овде велики 1унак од Римника, ИзмаЈида и Праге живљаше у потпуно! самоћи, под надзором полицајскога чиновника. Тешко беше то изгнање за частољубна човека, ал Суваров подношаше ту судбину ка нрави хришћанин *) чува1ући обичне своје душевне тврдоће, ировођаше он сво1е пустиљичке часове над квигама и пажљиво иђаше за током политичних догађа!а; међу тим и овде у простоћи сељачко! не престаЈаше бити чудњаком, како се већ навикао бити код двора и предвојском: он се мешао у сељачке забаве, играо 1е са сељачким мдадићима, о празницима читао 1е у цркви апостол по1ас> 1е за певницом и звонио Ге. На томе прође и цела година. Император Павле нше био здопамтидо: великодушно предавши заборавностп праведно сво1е негодовање према староме во1води, господпр зажели да се с њиме види и већ намери да га изнова прими у службу. У Фебруаршу 1798 г. ађутанат кнез Горчаков (Андргпа Ивановић) рођак Суваровљев, добиГе налог да иде у Кончанско да га позове на одма у Петроград дође. Долазак Суваровљев у престолницу тако живо варактерише и императора Павла и старог воЈводу, да се не боЈимо да ћемо раскинути 1единство исто-

*) »Сдужбу Вогу небесноме а верност богу земљоме* писмо Сува" ровљво од 27 ТудиЈа 1797 год.