Vojin

450

руска в01на снага

ци1алисте. Кад се све ово у 1едно скупи, излази огроман број; тако у ГГрусиш, где су ова оделења на најмање сведена, износе 360 хиљада на 720 хиљада во1ске, дакле управо колико деЈствујућа војска. Међу тим Прусша 10ш нше имала да брани и друге границе осим оних, где 101 1е била сасређена дејствујућа во1ска; резерве биле су само по тврђавама и тамо, где су учили рекруте ; а и брегови мора били су изван опасности. У Русши на против са свим 1е друго што. Ма ко био ненршател. Русша може да искупи војску само на три места: у Пољско1 на Пруту и на Турско — А зи 1 СК 01 граници. По самом геограФском положа1у и у нападу и у обрани први судар може бити само на 1едном од та три стратигшска места, или на сва. три у!едаред; па тамо ваља да. 1е и в01ска. Али између пољске, прута и турско-азшске границе и са страна леже стотине врста одкривене суве границе и два морска басена — балтшски и и црноморски; просторшу ту ваља осигурати против сваког нокупша. Савез против Русше без учешћа морских држава или бар 1едне морске државе, готово се и помислити не може; а у таквом случа1у Русша има, као што 1е већ једном имала, да реши задатак огромагт: нема1ући морске снаге, ко1а би у поредно с непру1атељском ишла, има да брани дугачку линшу обалску, на кош се на сваком скоро месту непршатељ може да искрца; *) треба споменути шш, да

*) у таквом положа1у осим Руси1е ни1е била ни 1една друга држаиа. Прусиху никад нису нападали с мора. Аустриха готово и нема обале. Франдуска у време Наполеона I. вохевала 1е са државом, коЈа 1е односно врло мало сухоземске В01ске имала; на опет и тако знамо, колико 1е труда стало Наполеона опсеђивање Инглеских десаната.