Vojin

514

вер01етне промеве у тактици

свагда и резерва остави, хер би се тиме слабида могућност успеха коњичкога и за случа1, кад она пробше кару; и 10ш да на послетку не само официри но и прости вошици тврдо П01има1у, е мирна строшост и правидност карина, у бо1у не може се никад постићи. Ако се томе дода 10ш, што могућни1е осдобођење во^ске од штетне мирне навике стро1ењу каре *) по сво1 линми, кад 1уриш коњанички прети само 1едноме њеноме деду, — то ће онда бити све, што се само може захтевати у овоме подожају од накпремљенше в01ске за 601. VI. У претпосдедњем одсеку на више места помињаху се особитости обдика и духа стро1ева, ко!е 1е изазвато усавршавањем метнога оружја. И све речено ста1аше у томе, што стро1еви, садашњи према пређашњима, треба да ималумањеразмере, да би биди згодниш са кретање и да би им ватра мање удила; да у таким радњама „као што 1е башнетска борба и дочекивање коњичкога 1уриша, обдик стро1а никако нше ствар прве вредности; да с тога старешине треба слободнше да гледа1у на њ, да се т. 1. ослободе од укорењенога уображења, е за. сваку рпдњу постош извесан облик стро1а, на ко1и би требадо пре мисдити, но на саму радњу; да се на послетку, они т. 1. старешине треба да опросте 1едном од робовања симетрши и 1едновидности и да не узимљу извесан стро1 с тога само, што га 1е и суседно одељење узедо, већ с тога, што се та1 строј савр-

*) А у страљачвоме ниву у кругове.