Vojin

516

ВЕРОГЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

погледи на н>. Строго говорећи, ми немамамо сада расути строГ, већ само размакнути, што никако нше исто. У овоме одноша1у пракгика се савршено уклоннла од захтева, кош се у мудрим правилима нзлажу- Тако у нагао! „регрутско1 гаколи" 1асно се вели, е ред размештања људи у „паровима" не треба да се потчини никакоме одређеноме иравилу, па ма на какоме то земљигату било; е се о 1еднакоме расто1ању међу стрелцима не треба бринути, као и о строгом равњању по линиш *) У стварн се свака дво1ица размештају удве врсте и равњају сепо концу; растојања се мећу њима као шестаром одмеравају. На послетку, по1ављу1у се од времена до времена господа, ко1а захтева!у да се и у правилу строго 1едном за свагда одреди ред, у коме ће људи свакога „пара" доћи **) - Ево са чега смо ми рекли и са чега 10ш 1едном нонављамо, да сада нема расутога строја, већ само рузмакнутога, у коме су људи стешњени свима захтевима, котсуумесни и разумни само у густоме стро1у. *) Ово пиоац спомиње руска правила; ал могли би лепо то све и на нас однети, кад се само сетимо како се наши стрелци много пута веџбаше на чистини доњега града, у котлу под брдом без и какве земљишне претпоставке, а све се тим изговара да се »механизам правила* покаже! Треба се само сетити, како неки говораху стрелцима да се трком повлаче, или опет да »натрчавагу* пред свохе другаре да пушку онале, ал не за нритркава^у земљишним заклопима; треба се само сетити оних наших клетава око равњања: »повер се« и »напредЂ, напредЂ, на тра п, »на трагЂ* треба се само сетити 10ш сви1у наших погрешака које се наследно с лида па лице преносе, — па ћемо видети да у опште смо 10Ш доста с нојмима на ономе истоме ступњу, на коме би1асмо кад имађасмо у лравилима ,на плечо" ,на лако, итд. Пр. **) Налик на ово, неки су код нас гсворили, е нашо1 војсци треба написати тактику у питањима и одговорима! Пр.