Vojin

ВЕР01ВТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАЕТИЦИ 521 ној.*) С тога заступање батали1унске каре, као веће гомиле снада у ред оних правдања, ко1а се ионављу1у нагонски, из обичата: унутрашња чврстоћа ни мадо не устуиа, особито, ако коњица има посла с пешадшом, ко1а хе навикнута на 1урише 1едне стране кроз другу. А то ни1е тешко учинити.... Затедно с тиме, има резона, и то не из обичаЈа, кош у право вичу на баталшунску кару. Прво, у прилици пробоГа цео 1е батали1ун у опасности; друго, батали1унска кара нема косе ватре, треће, ватра 1е веома слаба. Размешта1 четних кара у свези са четама у развше. поме стро1у (ко1е нису нападпуте а ко1е могу да пуцаЈу на нападача.) нема ни1едан одо тих педостатака. На свршетку треба приметити, да се сви наводи у корист баталшунске каре, чине под утица^ем онога, шта 1е био ботали1ун у.прошло доба.... Мислимо, да не ће особито чудно изгледати, ако речемо, да међу средствима противљења, особито коњици, садашња чета не би могла да уступа мпого пређашњему батали1уну: и оруаие 1е боље сада, а данашњи начип васпитања и образовања, већ се почео старати да у В01ску развше смелости, мирноће, присебности и сталности у гађању. И тако, ако узмемо баталшун размештеи у четама, добивамо гибак, окретан облик, кош мало трпи од ватре и у коме 1е четовођа постављен у самостошиш положат, но сада, кад се чета губп у баталшуну. *) Ми узимљеио та1 бро1 јахача с тога, што су мере баталшунске каре 35—40 кор. с лица и дубине, а четпе 15—20 корака. Иочем се при 1уришу коњаничко одељење расипље, то смо ми узели и већи брох коњаника, него што у истини може напасти на поменуте каре.