Vojin

2

Нако се пешадија може да помогне, кад стоји под артиљеријском ватром, Написао П. В-ој. „Ко се сам чува и Вог га чува" (пословица). Још је Наполеон I, пред смрт своју, предсказао, да ће „артилерија решавати судбу биткама. л Па и ако се ово до сад још није збило, опет је без сваке сумње, да је артилерија новога доба учинила грдан корак како у далекоме ношењу и тучењу тако и у снази тога тучења. Јер доиста, последњи ратови^то потврђују: истим бројем зрна артилерија обара много више људи у непријатељским редовима, него што је то пре могла чинити. Да не говоримо о другоме, — срећно бачеиа граната из прускога 6 Е топа, може оборити непријатељу 23 — 27 људи (тако је било, на прилику, у Шлезвику,) у место пређашњих 1-10 људи. С друге стране, знатно увећана даљина ношења учиниће, те ће се нешадија од сад морати чешће да размешта у захвату ватре артилеријске. Већ у талијанскоме рату 1859 видимо, да гранате вранцускнх жлебних топова, сатираше аустријске резерве. Заиста се јако варају они, који верују, е ће се моћи ослабити дејство жлебне артилерије једним само смањавањем дубине у колони и скраћивањем лица у одељењима. Треба се само опоменути, да је највећа дужина лица на прилику у четне колоне,

*) Према Преновој брошири. БГе АгШ1епе-8сћ1езвкип8<; аиз ргеизз §его§. Оезсћи^еп *иг 1,езег уоп а11еп ЛУаДеп и. з. v. ВегИп. 1867 године.