Vojin

I V

1ШША4ћ>и ХШ1 Л.АП.ИЧУИ

њем жлебних топова и нових пушака; борба са огњем, којој се често само моралан утицај признавао, себи је дивна пута прокрчида и од 1866 нико више несумња, да се брига за техничке напретке у оружју неће строго каштиговати. Но ово уверење овде и онде и сувише се дрнуло. Човек је склон да из једне крајњости пређе удругу; он радо узима на се големе напоре, ал зато често пада и у малодушност, кад га претпоставке изневере. И онда се у своју властиту снагу врло мало узда, него све од другога ишчекује. Тако су се људи после 1866 уређењем нових пушака таман малко умирили, а картечи изазову нове напоре и бриге. Наполеон је ово оружје у својој војсци завео, и сад се мора питати, да ли су тиме остале војске остале назад. Сугптина картечуна исказана је већ именом његовим. Изумевност непада у најновије време: у свима арсеналима има по какав „оргуљски" или „градни" топ, т. ј. слагање од 20 и 30 пушчаних цеви са једним одапињањем, и њима има по 200 и 300 година, но гледаху се досад само као реткости. Северни Америчанц у свом последњем рату употребише већ такво нешто у траншејама и бродовима, а особито у бојевима око Черлестона. Но на глас картечун је изишао тек под утицајем кобне 1866 године. У Аустрији досад знају за две такве справе: Картечун Монтињов (МИгаШеизе) и Гетлинов (Кеуо1уег капоп.) Картечун Монтињов то је сноп од 32 пушчане цеви ; и пуни се котуром, у коме има толико