Vojin

ЗЕМАЉКСОЈ СНАГИ

167

Најбоље би било, може бити да су сви батаљон. ски и четни командири , ОФицири из стајаће војске. Али ми питамо, да ли би се то слагало са осталим нашим земаљским установама? па онда: да ли смо ми у стању да толики силан кадр издржавамо? По духу саме установе народње војске, морају њене старешиае бар донекле бити из ње. Веће старешине, штабови појединих већих и мањих тела, треба да су из ОФицира који свој занат добро познају; али батаљонски комаданти и четовође у народној војсци бираће се из њених редова. До сада је тако било, па нека тако и остане, само треба наћи начин, како да у народа буде доиста људи, који ће позиву своме као батаљонски и четни командири одговорити. У неколико је што се овога тиче поможено с' оним што смо напред казали да неки од садањих нанародних старешина треба да присусуствују логоровању стајаће дивизије. Ово је за већ постојеће старешине. Да би се пак начинило тако рећи семениште из кога би нам у будуће лако било узимати старешине за народну војску, ми најодсудније мислимо да ћемо то постићи, ако се овај принцип усвоји: да се у свима школама учи гимнастика, борење и војни екзерцир. Осим овога, треба издати закон: да нико државну службу, не може добити, који није бар годину дана служио у војсци ста'аћој, било као војник, или као слушаоц војничке школе. Са војничким екзерциром могло би се почети од треће гимназијске класе па на више до свршехка целе гимназије. Ово ће обучавање обухватати радњу пешачких правила до батаљонски учења закључно. За