Vojin

180

ВОЈЕВАЊЕ У ПЛАНИНАМА

чива на природи местности, јест један необорими доказ овог начела, што у односу стратигијском, иритежање равница доноси притежање брегова, где сваки корак постаје награда новог предузећа, и где многобројне варијадије, у створу терена, изнскују разна употреблења -распоређења на разним променама месности. Женијски ОФицир, који има да управља с операцијама, треба да уме довијати се појединостима природе земљишта, а нарочито да избегава опасности позиције на срећу узете или по ложном двизању, у толико већма у пределима посејаним с предметима, што испресецаност терена противстаје сваком брзом двизању, које би могло накнадити какав хрђав распорећај. У отвореној земљи расиоређаји противника издаље се још одкрију, и дознаду се његове намере; и ако се његова двизања неоснивају на никаквој цељи на коју се нишани, има се иоле времена и средстава да се за сваки случај спреми; и ако овај противник предузме какав врло смео напад, биће казњен због своје продрзљивости, користећи се са приликама које му се против њега дају. Ово посматрање доказује ведику превагу нападања над одбраном, погдавито у бреговитом предеду , и чини да се на правила вратимо, било да се изучи знање рата, било за практику, те да се тим боље обувата истинити дух правила, а да се избегну лукаве преваре, када се оће да у томе чини употреблење; дакле видиће се да је такво дви= зање, Еоје је нерасудно и на срећу се чини у равници, врдо добро за бреговите предеде.