Vojin

184

Борба стрељачка. (Из Ба11етапс1-а) (Наставае.) Док се је пехота строила уз врсте, трећа врста расипала се обично у стрељчик, јер се је она нарочито за стрељачку борбу спремала ; сада пак ту би службу извршивале 1-ва и 8-ма чета у сваком батаљону које се зову етрељачке чете. Али ма колика била част или одељење, које се у стрелде разасипље, оно нетреба никад цело да буде разасуто; оно треба да задржи једну резерву, једно језгро, које га подпомаже, подкрепљава, или га скупља услучају несреће, да неби иначе прибегавали линији батаљона, да би се задржали. Ова предосторожност сачувати резерве — за подпомагање стрељаца, утолико је иужнија што поједини људи нису у стању ни најмање место отети, и још вигае, што стрељци неподпомогнути резервама, лако би могли бити бачени чврстим каваљеријским јуришом на линију пехоте, које повратна двизања млого непоредка, па дакле и несреће и штете приносе. Низ стрељаца нетреба да буде јако удаљен од линије батаљона те да би не само у стању био, да се на овој развије без да буде поремећен , него такође и што се стрељци, који у дјество наступају, налазе увек у доношају трупа, које имају исто решити; иначе би успеси, које би први могли задобити, били без резултата, кад непријатељ, кога су стрељци одбили,* и његове прве линије разтурили, имадне времена, да изнова уреди и построји своје врсте. Природа терена решава на који би се начин имали стрелци поделити, и гди би се њиове резерве поставиле.