Vojin

БОРБА СТРЕЉАЧКА

239

ж} г љке, обпчно хрђаве стазе, с муком употребљиве, међу тим ваљда нису тако јако искривудани и са одсецима за побочне комуникације толлко неупотребителним опкрз^жене, да неби могли ни одељени низови појединим стазама да иду; и што је редко, па и у најтеготннјим пределима, поједини људи да неби у стању били да их пређу. Из овога се види, да на овај начин напредујући са разних страна, и да пењући се од једаред узвише узбрдица, дели се и разбија се пажња и намера непријатељева, п који ће увек најпосле подлећи дјествујућој сили свог противника, било да употребљава своје трупе за чување стаза, било да се држи у скупу за одбрану свог положаја; али само једно оделење, које је задрло, принуђава друге к одступању, јер, обузете с леђа и с крила, нпсу ни у стању, а и немају времена да маневрују, те да отргну непријатељу његову прву корист; и ако се ограниче на само чување својих места, онп ускоравају превару да буду у одељцима одсечени, и да положе оружје. Ова посматрања довољно посведочавају превагу напада над одбраном у брђанским ратовима, и потребитост, да официри требају брижљиво да изуче начела овога рата, те да избегну жалосне преваре, као год и да умеду учинити употреблење од ових начела, кад се буде затребало, у практики. У бреговитим пределима, онај, који чврсто очекује непријатеља излаже се свима опасностима, које доносе пораз кордонских (стражарећи) трупа, и којих су посљедице теже од оних у равницама, у којима могућност извршена брзих двизања, промењује