Vojin

АРТИЉЕРИЈЕ

261

ватру на наступајуће колоне, онда је врло пуждно привести их мало ближе. Гранате треба да падају пред Фронт, да би парчад летила у редове. Граната која падне иза Фронта, нема никаквог дејства на наступајућу колону, јер парчад лети у напред. Граната која падне у саму колону, истина причини штету, али први редови,. невидећи је продуже наступање, а и задњи за њима. Па поред доброће ових метака, на одстојању мањем од 250 метара за пешадију, а од 500 за коњицу; неможе се противник њима задржати, зато их треба заменити картечем. У битци код Тобишау, 15 Јула 1866, 2 аустријске батерије, бранећи се непрестано гранатама, нису се спасле од Л г . пруског кирасирског пука. Ево тог догађаја на ситно: с намером да гони аустријанце, који су одступали од Тобишау на Олмицу, ђенерал Хартмон одреди кирасирску бригаду, да удари на десно крило аустријанаца. У. кирасирски пук, попевши се на једну узвишицу, види на путу од Олмица к Тобишау, прилично артиљерије, по изгледу без заштите. Усљед овога подпуковник Бредов, заиште дозволење да нападне на ту артиљерију, које и добије. Аустријанци, видећи кирасире, почну пуцати гранатама, с грдне даљине од 3500 метара. Поднуковник Бредов, иостроји своја 3 ескедрона овако: ескадрон № 1 спрам десног непријатељевог крила, № 2 спрам центрума, а № 4 у резерву. Аустријанци сретоше 2 ескадрон на 700 метра с гранатама; но овај поред те ватре, подржаван четвртим ескадроном, освоји батерију. У Аустријанаца беше штете: 18 топова и 7 мунициони кола отето, 160 коња и