Vojin

фортификацијонски бојни редови 418 Прво решење (сл. 1). То се питање по најпре реши у таЕТИчном смислу, т. ј. известан број војске (вс) одвоји се у бојно одељење, а остала војска (с!) гради резерву која стоји за средином. У фортификацијонском одношају , за ојачање обране тога положаја, са свим би доста било три утврђења е, Г, § са по 200 хвати растојања. Сва утврђења ваља да су са свнм отворена на гркљанима, с тога, што је резерва силна; јер иначе не би ФортиФикација потпуно испупила своје опредељење, и место што би спремала згодно бојиште за војске, врло незгодно би приуготовила, особито у најодсуднији час, у најновијој тактици, у тренуту унутрашње обране утврђења резервама, које би морале уским Фронтом улазити у утврђења а и за време боја имала би за леђима теснаце. Две опасности у опште грозе сваком положају, а те су: пробој и обухватање. Против тих опасности ваља сваки положај да се осигура. У овом горњем случају то се осигурање постигло јаком резервом. Друго решење (сл. 2). Нек остану исти услови као и у првом случају, а изменимо само једно. Нек дужина положаја буде не 600, већ 1200 хвати. Сад да учинимо исто онако као и код првога случаја,, т. ј. да решимо најпре тактично питање. Ту узимамо слабу резерву (Ј), коју као и код првога случаја стављамо за средином. Па после да пређемо на ФортиФикацијонск}^ страну и држећи се истих дата као и код првога задатка, добићемо пет утврђења (!, К, 1, т, М,). За поткрепљење обране положаја.