Vojin

АУСТРИЈСКА ПРАВИЛА ЗА ПЕШАДИЈУ 523

исто од велике је важности и брижљиво упражљавање војске у расипиом строју, који дозвољаје заклон до пресудног часа и који предупређује пре-времено харчење муниције, што врло ласно може навући несрећу. Тако исто нужно је да војска уме брзо прећи из маршевог у бојан поредак и да се уме користити паљбом целих оделења. У боју војсци долази да врши све саме просте еволуције, и према томе и у мирно доба никад их не треба учити каквим неразумљивим и замршеним иостројењима. Што се нак тиче старешина, ови морају да уму брзо оцењивати месност и околности давати кратке и јасне заповести, и мирно и хладнокрвно следовати за извршењем њиховим. Ако старешина јошт за време мира, које је предуготовна школа за бој, научи своју комапду мудром користењу месношћу, онда ће она и у боју потпуно одговорити свом нозиву, и увек ће задржати нуждну хладнокрвност — овај најсигурнији залог успеха, који је у своје време награда војсци за све муке и губитке, који су нераздвојни од боја. У ирва два дела ових правила објаптњена су сва постројења и прописана су правила за обучавање баталијуеа и за његову употрзбу у боју. За обучавање баталијуна прописано је, да се почиње на равници, а свршава на мешовитој месности, без чега је врло тешко уверити војнике, да сваки строј зависи оа месности и од бојних услова, и да је строј само средство за постижење цељи т. ј. јединства у дејствима. Баталијун је у самој ствари добро обучен тек онда, кад он уме дејствовати како у смакнутом тако и у расипном строју, јер су оба ова строја у