Vojin

526

АУСТРИЈСКА ПРАВИЛА ЗА НЕШАДШУ

шће да замењује команду са поруком преко ађутанта јер се ово и у боју као добро средство често упражњава. На унражпењима, баталијунски заповедници, нетреба да се баве око ситница, но ваља да мотре да чете извргаују њихове заповести што је могуће брже и простије. Четница кад добију заповест или команду, одводе своје чете најкраћим путем на означено место. ЕБима је остављена што већа самосталност. па према томе онеј нетреба да гледају толико на ворме колико на саму ствар. Ако чета мора дуго стајати без дејства, четник заповеда да се стоји вољно и да се војници поправе. Сва четна постројења врше се брзим кораком, а баталијунска обичним. Увек ваља предпоставими прохивника, па према томе користити се згодним заклонима за време кретања, и увек се ваља тако поставити, како би се нај мање трпело од ватре противникове; ако се нема згодног заклона, онда запо ведити војницима да полежу. У овом случају јашуће сгарешине не морају бити на коњима, али се увек морају налазити блзу њих, те да по потреби могу одма узјахати. При промени правца, кад су колоне на линији, четници одводе своје чете најкраћим путем, и строје се на линију по оној чети, ко.ја се командом назначи. Ако је пак при овоме баталијун у раширеном Фронту, чете се могу предходно постројити и у колоне. Промена правца ,,маси л врши се степенским заходењем чета или средством постројења редова и косог марширања. За постројење колона на линију из раширеног фронта, командује се: „колоне на линију" или „из средине колоне на линију," а за постројење Фронда из колона: „строј се," при чему у свакој чети онај вод,