Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АВИАЦИЈА

сзршила куре услед пробоја Солунског фронта.

Први пут за време светског рата, у овој години су наше ескадриле биле снабдевене модерним апаратима „Бреге 14" и борбеним апаратима „Спад“. Услед добрих апарата почела се авиација употребљавати и за митраљирање трупа на земљи, иако је то од стране Енглеза и Француза уведено још 1916 г., у битци на Соми. Била је израђена и привремеча

нова формација, по којој је требало из:

вршити реорганизацију, али је то велика офанзива, омела.

Пред пробој солунског фронта сва наша авиација је била сконцентрисана У Вертекопу. Она је тада имала преко 40 аџарата, довољан број људетва и магеријала, те је на реону Друге армије, где је вршен стварни пробој, много допри нела његовом извршењу. После извршеног пробоја она је продужила гоњење и, преко Градског, дошла у Скопље. Уеслех недостатка. превозних сретстава за до: ношење горива из Вертекопа, она се ту морала, задржати. Тек доцније је дошла у Нови Сад.

"После ослобођења штаб аеропланске ескадре стигао је у Нови Сад, у коме се налазио највећи аустриски аеродром. Поред тога су поседнути аеродроми у Мостару, Сарајеву, Загребу и Љубљани. На љубљански аеродром су довели своје ескадриле из састава аустро-угарске војске капетан Мане Штрајхер и поручник Стјепан Буразовић, чија. је ескадрила, имала разне типове апарата, али су они били способни за летење. Од тих ескадрила. је створена „Љубљанска лЛеталека стотнија“. Први њен командир био је поручник Жарн. Крајем 1918 г., због још неодређене границе према Аустрији, ова је стално изазивала инциденте. Због тога је у Марибор упућено једно одељење са љубљанског аеродрома, које је доцније претворено у ескадрилу, под командом поручника Бураз)-

аеродрома,

АВИАЦИЈА

вића, која је први пут ступила у борбу 29 априла 1919 г. Пре тога, 12 јанузга. 1919 г., авиација краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је извршила први свој лет. У почетку ове године на новосадском аеродрому аеропланска ескадра, је: претворена у Команду ваздухопловетва краљевине СХС. која је по рангу била. равна. пуковима у главним родовима војске. Поред одељења у Љубљани, Маршбору и Мостару, формиране су ескадрпле у Новом Саду, Загребу, Скопљу и Сарајеву. Првог марта је основана пилогека школа у Новом. Саду. Први командант Команде ваздухопловства, мајор: Бранко Букосављевић, несрећним падом погинуо је 19 јуна 1919 г. После смрти мајора. Букосављевића, на његово место дошао је потпуковник Џетар Мирковић. Пилотеска школа, која је имала десет ученика, морала је да обустави рад усред лета, јер није имала бензина. Постепеним примањем регрута, стање наше авиације се постепено поправљало, јер се добијала радна снага за поправку који“ су били у почетку оправке или чак у почетку подизања, MH агропланског материјала. Године 1920 откупљен је материјал од Дирекције српего авнације, која је Зила у то време у Београду, и по предаји материјала псестала да функционише. Од стране Министарства војног позват је бивши аустриски генерал Милан Узелац, који је у сагласности са водећим војним личностима створио први програм за организацију ваздухопловетва. Према овом програму, а да би се омогућио правилан развој ваздухопловства, оно је издвојено из инжињерског одељења, под којим је стално Сило, у јулу, и образовано засебно Одељење за ваздухопловетво Министаретва војске и морнарице, које се делило на три отеека: за сувовемно, помореко и цивилно ваздухопловство. За начелника. је постављен активирани генерал Узелац. Ваздухопловна команда.

O OJ