Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АЕРОПЛАН

гању. Отпор дејствује управно на сваку тачку косе равнине и тежи да спречи њено кретање, али, како му је то онемогућено прогресивним радом елисе, то ће се његова сила поделити у два дела. Један део ће дејствовати против силе елисе и бити супротан њеном смислу, а други део ће бити паралелан, односно поклапа, ће се са косином равнином. Како је равнина у том правцу релативно врло танка, то ће равнина, услед повеБања. своје брзине трпети већи отпор, који се пропорционално дели на обе силе и почети да се у том правцу диже, чим паралелни крак буде толико јак да може савладати своју супротну силу оличену у тежини равнине или аероплана. Управљање кретања и одржавање аероплана у одређеном положају врши се додатком извесних мањих равнина: крмила и стабилизатора. Покретање елисе бива, помоћу експлозивног мотора. Из свег овог излази да се аероплан састоји из носећих површина (косих равнина), мотора са елисом, крмила (по правцу и дубини на задњем делу трупа, и по ширини на крилима — елерони), прибора за кретање по земљи (стајни труп са точковима и рало на задњем делу трупа) и трупа (који све те делове саставља и сједињује њихову акцију). (Детаљније о појединим деловима види под њиховим називима).

Подела аероплана

Према броју носећих површина aepoплани се деле на моноплане, са једним џаром крила, биплане, са два пара крила и триплане, са три пара крила. Према. броју мотора, на једномоторне, двомоторне, тромоторне и вишемоторне. Према броју седишта на монопласе (једноседе), бипласе (двоседе), трипласе (троседе) и мултипласе (вишеседе). Према прибору за кретање на земљи на аероплане (авионе), који се крећу по суву точковима и. ралом, хидроплане (хидро-

АЕРОПЛАН

авионе), који се помоћу трупа направљеног у виду чамца или нарочитих пловака крећу само по води и амфибије (водоземци), који се крећу и по води и по суву. Према тактичкој намени аероплани се деле на еароплане за извиђиње, за борбу, за бомбардовање и пренос рањевика и трупа (у последње време у Америци се врше пробе са авионима за пренос тенкова).

Историја

Идеја о летењу је вероватно стара колико и свет. У најстаријим почецима историје налазе се разне слике или споменици, на којима се виде разне фигуре са крилима, већином божанства, из Чегт се да закључити да је она дошла посматрањем птица, којима, су богови дали крила. Отуда се јавља жеља за летењем, како би се приближили боговима. Већ на мало већем ступњу културе налазе се у разним легендама подаци према, којима се види да се помишљало и на практичну примену летења. Код Грка једна таква легенда прича о Дедалу и његовом сину Икарусу, који су са крилима од перја, улепљеног воском, покушали да се спасу затвора критеког краља. Дедал се заиста и спасао, а Икарус је пао у море, јер је био на вели-. кој висини, близу сунца, које му је отопило крила. Код Кинеза се знало за змај, али, како је техника била сасвим примитивна, то се принцип летења змаја није могао применити ни за шта друго. Помиње се још и Архитас, грчки ма тематичар у IV n. пре Хр. који је начинио, како се каже, справу од дрвета у виду голуба, која је могла да, лети. Средњи век, у историји познат као мрачњачки, оставио је врло мало података о покушајима летења. Оно је било оглашено за акт безбожништва и ко је покушао да ce њиме јави долазио је у сукоб са моћном црквеном организацијом и њеним судовима, који су за сваки акт