Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

41

Одавно да је већ преминуо! То. Шта2! Готов дакле2 Ант. Па зар не видиш» То уз пут, знам већ, чућеш сигурно. Ал само пази, мудро држи се, Изненађење да ти не виде. То. Претварање је први занат мој. Ант. К'о случајно спомени, узгредно Уплет у Бог зна који разговор, И, тобоже се, врло зачуди Одавно како то већ не знају. Разумијеш ме, је ли То. Потпуно. Ант. И одмах, с мјеста, до Балабана — И Теодора тамо наћи ћеш Па реци што на Тргу говоре, И зачуди с и њима, тобоже, 4 Што таје то од тебе. | То (поносно). Схваћам све. Ант. И ништа више! То. То разумијем. Ант. Већ кући одмах ! То. Нема бржега. Ант. Све прилике у сусрет иду нам, И само небо ето уклони Највећу сметњу нашу, Дојчина. Вечерас хитре шаљем гласнике Бјелоцрквићу, Павлу, Радину — А они знају даље коме ће Да Дојчинову смрт им дојаве. К'о пријатељ показаћу се тим. (Оде Марко)

Четрнаеста појава. Антијох, затим Милутин.

Ант (хода замишљено, одобровољено, затим стане у дну код врата и маше руком) Та гдје си већ» Колико чекам те! А давно бих већ био отиш'о ,

–