Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

ТРЕЋИ ЧИН.

Мала дворница у двору Дојчинову.

Све као у другом чину. Јелица сједи, држи ђерђеф, замишљена, сјетна.

Анђелија долази с десна, раздрагана, срећна.

Прва појава.

Анђелија и Јелица.

| (разведри се мало, пође Анђелији у сусрет. Тихо).

А. Ј.

А.

ден

|

Шта ради брацо 2 Пише. Устао2! Е, то је нагло! И ја рекох му, Ал он овако: „Зар би хтјела још Онако да се сушим и даље, А безвриједно да дух ми гаси се2“ Заостао је, вели, Нека је! А испаван је, оран, одморан, И ради ено да је приповијест. Ах, само кад је дао добри Бог Да стара му се снага повраћа ! И сад ће амо, али никога Још данас не ће примит Како би! То не мож' док се не опорави. Ја сама овдје дочекиваћу И све ко — до сад. Ни споменути О промјени на боље никоме, Док послове он све не сустигне. Ни Теодору! Ама никоме!