Vreme, 09. 06. 1936., S. 8
СТРАНА §
Уторак, 9 Јуии 1036
Пред саветовањем експортннх инстнтута дрнша;
(Ол
Иале антаите т сг0.1 *01 лописннка) свој « позицнје ■ на својнм уна. - У Буктрошту г™?** ближта тржшшма.
желеЈничпо пруга Јасеново — Јама Железничва пруга Јжсеново Јама. која се чак>нм дслом налазила на нашој тернторнЈИ. већнм на румунској и која је после рата бнла налуштена. сад се опет оОнав .Ђа, те Ке убрзо бити предана саобраКају.
у Ј>-на о- г. започетв сиетхшм експоЈггнжх ннстнтута држава Ма_-е анттнт« са већ познатим програмом: унапређнван>е ■ по?-пл.ша*»е узајамне размене добарм нзмеђу држава Иале антантеКао пгго се дахле вз тога програха вндн. санетова&а у Букурешту ппетставлаће далу етапу продубллвањА трговнискнх односа мзмећу држава Мале антанта. На тнм саветовањнка састаће ее на једно} странн претставннпв чехос^овачког експортног ннститутж. којн Је основан у цнл>у омогућаввЈка нзвоза нндустрнјпснх продуката, а само делнмнчно ■ за взвоз земл>орадничкнх пронзвода. а на другој странв претставнндн г^хунског н Југоеловенсхог ннст >та. којв имаЈу слнчан задатак. т. Ј. уналређива-
ловп привџедни Длбаии Једннм потезом измењен Је у | стално за неколико пута већи од АлбаннЈи досадишн-н режим ! н>егове бруто активе. Тако је наш крајњег прнвредног либерализма трговинскн однос с Албаиијом у Г посл«^' време Нове МЗДНИЦе за раднине и Ј« ко„т„о.,а О- ; малено« слика целокупиог н,еног тереи Због тог. она счатр«Јз да на жел ечниии V Боени граииченл која доносн наЈНОВИЈи спољиог трговинског ста1Ч Ал1и О оотребно да и ч«-хосло- железници у ООСНИ ; : . !1КОН 0 д озволи „лади за скла- ; бански извоз Је сада отприлике ~чки инст«т, т иошллг евоЈе На деоници уиске пруге Би паи -® привредних споразу«а и ре- | тек четвртина од релатнвно остмие заст7"пмнке у Јутое.таш,- ! дак — К улсн ВакУф постнгнут гулисмм трговинс' Јесто у су- | гроииог албанског увоза. Ју и т Р>муинју, ш што то всћ. ј с спооазуч нзмску фиомс Ба штшш л " н "" ко ' им Јк,|да до " I . 0тул природ "" " РМумлим Ли одаино има Југос.,овенс,л Завод I ™ раГника Уговоо с » дашИЈ ' тргоиинсиа | била жел,а влбанске државе да за унапрећнвам* трговнне у Прв- - - Р
гу. Нв почетку би се то могло остварнтв на бази узајамне размене чиновннка нзмећу Експортннх ннстнтута. а касније бн могло приступнти и кзградњи сталннх агенциЈа појсднннх малоантантскнх експортннх института. К. Б.
Ветеринарсна танса при транспорту стоне
тшоил и радннка. ^говор ЦОЛНТИ1Л „отворених врата' прсдвиђа 10 часовно радно вре- заводи коитро.жсана тртовшш. ме са минималном наднниом од Закон је кратак. Он садржи 1 7.50 динара за обичне раднике. свега неколико чланова, али из 25 динара за квалификоване, а ; њи * провејава нов дух:^ Дв У35 дииара за мајсторе.
На предлог Встсринарског н>е нзвозв землорадннчкнх про- одсд>сн>а Министарства по .г >окзвода. прнвредс. г. Министар по.т>оТенденцвја чехословачког екс- привреде донео је решење којим оортног ниггнтута нде на удал>е- ^ допуњује чл. 21 Правилника. ннЈа тржншта ■ до свиЈу држава ј 0 отпремалТ животнња и сточеветв. Док Је и «1игп». шиус си НН1 жглсзиицом н нзвозннх експанзиза Јутословен- . с :ог и рукунског инсттгтут. знат- бродом. у погледу наплате веио маљи и ограличенији тсрннарске таксе за преглед. Сала се ради Јхлаввом, да се ј Ова допуна у чл. 21 поменути правпи тачио одреде и да се ј тог Правнлника одређујс да р'аиаЛе базв зв Једну мједннчку НН)Ј Министарства валннн1у рада у цн&у пооол>шан>а ! узвЈамн« трго»н,«жх односв. жи с " ч ° " унутарч," промет Чехословачки ииститут жели ! " сточним производима. да сараћује на плану којн Је се- | Међутим, код утовара стоке у би ставнла у задатак Прввредна бродове ради извоза у иностранМала антантв и да постигне ство. наплата ветерннарских такзблвжеље са осталнм инстнтути- ^ вршиКе се на основу чл. 14 ма Мале антанте на по- тач а ) истог Правилника. узевЛ.У где се н>ихови ннтересн не у- ши као ^ п0 вагон ко _ крпгтаЈл а, : 0 ? е н>а 1о. говеда 10. телади ) ј , Чехословачкн експортни ии- - -> г ц , ,,, „ ао „ п | ждребади 25. и свиња или оваетнтут заступапе на тнм саветован>нма гтнералнн директор г. I З а О" комада. Јан МатЈеЈичек и др. Алексан- I , дар Куношв. референт инстнту- ! га 1 државе Ма-пе антанте. РеВИЗИЈа ЖеЛвЗНИЧНе У вези са тим претстоЈећим
Резултат лицитације железничног материјала У четвртак, 4 о. м.. одржана Је у Оделењу за грађење нових железнипч у Београду лицитициЈ. зв набавку шнна. снтиог , зааче оспивањ , за колосечног прибора и скретни- ј ^ „„ ца за нове железничке пруге и то за нормални колосек Копривннца — Варажднн; и Св. Јанж — Севница и за уски колосек Билеће — Никшић и Устипрача — Фоча.
воз и извоз поставе на Једну коI рисну пропорциЈу. Та пропорциЈа треба да има за основицу реципроцитет и да одговара потреби и снази народие прнвреде. Влади се даје овлашћење да закључуЈе на том основу ме»>уна- ј снвним трговинским ' родне трговинске уговоре са траЈпњем од в месеци па до 2 године. На основу тог члана закона Iобнародована су већ и упутства за примену закона, упутства ко-
вода коЈи ће иматн да регулише спољну трговину АлбаниЈе.
прекине са таквнм неповол>ним стањем своје спољне трговине. Пнтање Је, да ли ће АлбаниЈа овим наЈновијим. енергнчним заштитннм мерама да преобрази своју привредну конструкцнју. да толико санира своЈе економско стање. да би из једне неупоредиво јако пасивне земље прешла у ред земаља са назовимо то „нормалним", дакле ублажсним пабилансом, кад већ нема изгледа да би могла да постане чак још и актнвна. Нас ће та заштитна мера албанске владе само теоретскн тангиратн из два разлога. Један разлог Јесте тај што су. наши глав-
Шине су нудиле домаће фирме 'Крањска индустријска дружба), Средњеевропске железаре (Чехословаци Маћари и Аустријанци) и Пољаци. Крањска индустрнЈска дружба била Је наЈповољнија, ако се претпостави да страна роба буде оцарињена. Ако би Пољаци дали шнне на бази конпензацнја, онда би они бнли најјевтиниЈи, Јер не бп платили царину. У погледу снтног колосечног материЈала твкмичиле су се домаће, немачке и белгиЈске фирме. НаЈјевтиниЈи су БелгиЈанци, осим тирефона. које је добила Једна домаћа фирма.
завод ће имати да систематски испнтује економску снтуацнЈу, да се обавенггава о спољноЈ трговитп« и да предлаже корисне мере, да запажа дејство овнх мера у односу на друге државе, да скупл >а податке о раело. к.жилнм количинама народннх производа, да нздаЈе билтене, да водн прсписку са претставницима завода у | нностранствЈ-, да руководн >-воз- ! ним дозволама и контннгентирањем. У једну руку, дакле, да ради оно што код нас у главном врши завод за унапрећивање спољне трговине. НајннтересантниЈа тачка ових мера нове трговинске полнтике Албаније у односу на нашу државу Јесте она коЈа дели државе на оне са нормалннм трговинскнм бнлансом и на оне са ненормалннм. Сматрају се за државе
ТаЈ ј ни извозии артикли за АлбаниЈу (дрво за граћу и цемент) тако рећи незаменљиви. Други разлог Је у томе што Је целокупна спољна трговина Албаније у односу на нас )не на Албанију!), ситна (износн тек један мали део Једнога процента целокупне наше спољ-
рсжим је
пе трговине!), да не може да има осетног утнцаја на нашу привреду. па ма примена новог албанског закона бнла ■ наЈстрожа. Наша се држава лојално трудила да АлбаниЈи помогне у невољн узимајући од ње производе коЈн нама и не требаЈу или коЈв су истоветнн са нашим извозним артиклима. Шта внше узнмалн смо од ње артикле (маслине* чије су цене знатно скупље у АлбаниЈи него код нас. НаЈвећа неволл за албански извоз у нашу земљу и јесте баш у томе. што ми обилуЈемо производима које Албаннја извози, јер нх и ми у великнм колнчннама извозимо (качкаваљ, коже ситне стоке и т. д.) Уз наЈбољу жељу АлбаннЈи да успе у свом стремљењу, сумњамо дн ће лако остварити своЈу намеру. Из самих, доста компликованнх „упутстава", у вези са применом поменутог закона, да се назрети извесна тенденцнЈа да се пружи могућност обазривог рада коЈи претставља систем „отшкринутих" врата, да би се постигао крајњи циљ: равиотежа или барем ублажење пасивностн албанског трговинског биланса. А ова се тенденцнја албанске владе мора ако не поздравнти, а оно бар разумети. а с.
пвмична фннаисисиа |рупа проучава пиган»е подиз€н»а фабриие аугомобила у Југославији Нови Сад, 8 Јуна. Новосадске новннс Јавл>ају да Јсдна немачка група, односио нндустрија аутомобила, проучава пнган>е рснтабилитета подиалк>а ин* дустријс аутомобила у Југославији . Фабрика би раднла поред аутомобила још мотоцикле, гракторе и пољопривредне машннс всзи са моторннм погоном. Проучавање рентабилитега ннје везано само аа пласира1ће у Југославнји, веК се проу* чава и могуКност пласиран>а ко\а у Бугарској. Грчкој, Турској и Румунији. Место аа фабрнку би било. како сс тврди, најбољв иаме1)> Обреновца и Смедерева.
Туристичка нонференција завршена Туристичка конФсренција Савске, Приморске и Зетске бановине аавршила је рад. Првог дана примл>ен је ааједнички правилник, а другог дана решаваио је о реорганиаацији статнстике, о новом пријавл >иван>т странаца и о другим питан>има. Чланови конференцијс опростили су се синоК са баиом, Г. др. РужиКем.који је лично дао иницијативу аа ову ааједничку туристичку конференцију.
робне тарифе
са нормалннм трговинским биШто се тиче скретница, дали I лансом оне чиЈи је извоз у Албасу понуде Средњеевропске же- ниЈу покривен са барем 70% уво-
с&ветовањима експортних института држвва Мале антанте ов- Према информацијама, које дашњи привредни кругови под- смо добили у Генералној дирек-
влаче. да Је сасвим разумљнво да чехословачки Експортив инСI ■ 1 У'1 имв дв води бригу ■ о удаљеиијнм тржипггнма. но несме при том заборављати да је св трговииског гледиштв исто тако важио, дв се труди дв очу-
цнји државних железнииа. Тарифскн одбор одржаКе своју седницу почстком јула. На седници Ке се расправл>ати иамеЦу остаи\ог ревиаија робних тарифа. лезаре, домаће фирме и Немци. Ова набавка износи око 20 милиона динара. Интересантно Је да су цене чехословачких, аустриЈских и маћарских фирми доста високе, односно да су веће него цене немачких производа.
Проблем хипотекарних дугова у вези са вертикалном својином
У јавиости се, с врсмена на Јалних могућности, Јер би
време, покреће питање и чине покушаЈи од страие поЈединаца и корпорациЈа за увоћење скупног власништва вертикалне своЈиие непокретних имања и његовог омогућавања. доношењем звконских мера. као пгго Је већ случвЈ у другим земљама. Немамо памеру. дв у обиму Једног новинског члаикв изнесемо све користи Једног оваквог закона. коЈи би нарочито користио средњем сталежу, односио људима мањнх матерв-
твЈ начин целнсходниЈе решили станбено питање, које у даиашњим приликама Још увек претставља највећи издатак у буџету поједннаца. Желимо да се свмо дотакнемо једне могућности. коЈа би самим доношењем таквог закона санирала прилике хипотекариих дугова и решила проблем замрзлнх кредита Државие хипотекарно баике и растеретила исту гломазног апарата одржавања и руковања непокретним имањи-
Изгледи за жетву су одличии али постоји неизвесност у погледу пласмано.
Соибор, 8 јуна. — Иаио се налазимо иа прагу нове жетве, ни у најупућеннјим крутовима се не зна, ни који ће се начии пласирати вова пшеии-
ма. а поред тога унела реда у тако замршсне односе кућевласннка и њихових кредитора. Начин, на коЈи су други народи решили оваЈ проблем може да нам послужи као пример, подешаваЈући га нашим приликама. Видимо да одељење за руковање непокретним и.мањем Државне хипотекарне банке има пуне руке посла у манипулисању задужених имања, што доказуЈе да поЈедини кућевласници услед нерентабилноети зграда па и из свих осталих узрока, иису у могућности да уредно плаћају дужне ануитете, падаЈући у све веће дугове, тако да често пута само њихова хипотекарна дуговања са дужном I порезом премашуЈу прометну I вредиост имања. Они су често ' само формални власници, док I су у ствари власници њихови ј кредитори. Приватном продаЈом Државна хипотекарна бан- I ка и остали хипотекарни пове- ј рвоци мењају у своЈим књигама само име дужника. док ни у ( колико не решаваЈу проблем у- . редне циркулациЈе и притицања ануитета. У колико реали-
за из те земље. Мећу земље са нормалним трговинским билансом спада у првом реду Грчка, а затим Сједињене Државе С. А. и коначно мећу њих се рачуна још и ИталиЈа због њеног компвнзаI циоиог односа са АлбаниЈом. Наша земља нанротнв спвда меј ћу оне државе са ненормалннм , трговннскнм односом н ирсма тоI ме она пада под удар заштнтннх мера албанске владе од прекоиерног увоза. Наша је држава стварно врло ј активна у односу на трговину са | АлбаниЈом. Ми смо имали огроI ман несрвзмер у трговинском билансу са том земљом. Очигледно | Је да Је наш извоз у АлбаниЈу | одиста знатно већи него ли што | је наш увоз из те земље, али Ја! сно Је да се тај однос последњнх година, изузев прошлу, постепено и то релативно брзо поправљао, разуме се, на нашу штету, а на корист Албаније. Више је него аномалиЈа н за спољно трговинске односе Једне државе нешто нечувено да Је дефицит трговинског биланса Албаније
Исплата згодитана Ратне штете На дан 2 и 5 Јуна т. г. обављено Је извлачење 22 вучења згодитака ЛутриЈске 2Н% државне ренте за ратну штету, чиЈи су згодитци већ обЈављенн. Исплату згодитака, по чл. 12 Правилника за исплату купона, амортизованих обвезница и згодитака ЛутриЈске 2^% државне ренте за ратну штету. врши само Одељење државних дугова и државног кредита. Згодитци испод 100.000 динара према чл. 13 поменутог Правилника могу се поднети на наплату и преко пореске управе, а згодитке изнад суме од 100.000 динара исплаћујс непосредно подносноцу једино благајна Одељења државних дугова и државног кредита којој се имаЈу непосредно и поднети. Сви извучени згодитци почињу се исплаћивати по истеку месец дана од дана извлачења, т. Ј. од 2 Јула т. г. по одбитку 10% за Фонд ратних инвалнда. Згодитци застареваЈу за годину дана од дана вучења и према томе право наплате згодитака извучених на овом 22 вучењу, застарева на дан 2 Јула 1937 г. Обвезница, коЈа је извукла згодитак, па оваЈ не буде иаплаћен у року од године дана. губи само право на наплату тога згодитка и искључуЈе се из даљег играња на згодитке али не губи своЈу номиналну вредност. По таквој се обвезници доносноцу исплаћуЈу редовно купони и таква обвезннца ужива све остале привилегиЈе по Закону.
Оензионн фонд шећеране на Чунарици
Министар финансиЈа прописао Је Правилник о пензионом фонду уговорннх службеника Државне фабри::е шећера ка Чукарици. Изгледи аа иову жетву • су од.гични и очекује се да ће иаступнти за дв** три иедеље. Иословн у новој пшеници су врло слабн и то због тога што се ј *У*У св °Ј а потражнвања то чица као и да ли ће и у каквој не зна да ли ће бнти интер- не са велики * иапором. преузи , е ,< , . , мањем иа сеив руг.овање имафорни бнти интервенције јав », нци,е држа« м ма којој 6>- ^ с . и ^ жу ввЈ1иквм не руке. зи. Зак.ћучака за иову пше- . ежиЈским трошковима. Поводом овога, као и да бв нину бнло је досад в^ома ма- Сдмнм доношен , е м оваквог добнли слику садашњег стања ло и то до 105 динара по 100 , а!;она ова ј би се проблем у жнтарској трговини, обратн
кг. лн смо се једном од најистак- Код кукурузв је тендеицниутијих претставника житар- Ја врло слаба. Потражња из ске трговине, који нам је дао пасивних крајева је мннима. Iследеће: на, иако нема поиуда од стра— Трговииа старом пшепи- ие произвођача, који су увицом је врло слаба јер су мли- дели да има доста старих »аиови пр#>кннулн рад обзиром лиха, јер за последнл три мпда је стара сезона завршена и сеца није било извоза. Цене с»пргд нову сзезону врше чишће- крећу изме^у 97—100 дниара. »м машинерија. Оснм тога Понуда иових мекиња је слаМ.1ИИОВИ очекују иову жетву ба. Закл>учена је само мала када ће по јевтиној црни добн- ко.тнчииа по 30 динара. ти пшеиину и због тогв ие Што се тнче новог јечма он мел»у, в^ћ настоје да уиовче се нвлази у добром стању док старе залихе брашиа. се аа сада нг мож#* дати никаПризад је пре три дана пре- ква прогиоза. етао са нитервенпнјом, ппго је Иагтала је стагнација > у многоме иашкоднло цеии < г.има пословима. Нзвоза иема, пшеиице, која је за трн даиа а трговцн су депримнраин, јер еа 132 динара пала иа 116—,у случају добре ж'тв»- пнс-ни118 дииара. 'це, њеи пласман инје осигураи.
успехом могао решитн било на бази коопвратива — станбених задругв. било оснивањем акц., друштва са с-едиштем у Београ- | ду и филиЈалама по земљи. Ово би друштво или задруга по- I ред инвестициЈа у иове зграде ' одрећвног типа преузело већ ј постоЈеће зграде, које се у сло- 1 бодиом промету иуде уз сарад- ; њу хипотекарних поверилаца. ј преносећи их на своЈе клиЈенте- 1 »адругаре, иаравно под хипоте- I ком. Са мобилним новцем са- Ј •супљених од рефлектаната у виду улогв с размерно проценгуалну вредиост поседа би се исплатила дужна пореза и евеитуалне таксе и повериоци. а према хипотекарним повериоцима спровела конверзиЈа ду-ова св регулисањем приспелих ануитетв. МИОДРАГ П. ВВЛИМИРОВИЋ банк. чиновиик I
1умска ^абрањује странцима стављање (илотеке или нуповањ( непокретности Анкара, 8 јуна. — Листови јавл>ају да је објавл>ен нови закои ирема коме је страним банкама забрањено да могу ставл>ати хипотекарне терете, куповати или продаватн непокретности. Закон дал>е наређује да све стране банке поднесу надлежној власти билансе својих послова за последњих пет година.
ДСУШТВћ И ПРЕДУЗЕЋР
одржмваЈу зборове: I" Јуна: МоитиииЈа" а. д. — Ве•грал: Граид котел д. д, — Загреб. 1' Јува: Хартхан и Конеи итпоз д. д. — Суботица. 12 јуиа: Д. д. .та промет коаииа Ц> гиајер и Грубер Загреб. Иии■•а« ннг-киучук д. д. Звгређ 1" Јуна: Коитииента.тио акциоиарко друштво за трговииу же,т,е:ом Веоград. ..КроаииЈа" -аориица порт.таилиемеита д. д. 'агреб Праа Ј ј гогтоаеиска твор■мца. аагопп. строЈева и иостоаа «. д. Г.тап Врод. Винлиие же«1ии»е Чакоа«-«—Загфеб д. д. игрвв 14 Јува: Пр<-'панскп приаредиа д. Витољ.
Фонд ће служити за исплату пснзиЈа његових улагача и њихових породица и не сме се употребити за друге сврхе. Приходи фонда су: редовни мсссчнн улог, Једномвсечна повишнца плате и разлика измећу вове и последње плате приликом поновног ступања у службу фабрике после навршених тридссет година службе, женидбени улог уговорних службеника који се ожене женом млаћом од себе за 12 година и више, годишњи улог из чисте добитн по чл. 16 Уредбе о ДржавноЈ фабрици шећера на Чукарици, новчане казне службеника, ингерес на капитал фонда, и разио примање. Редовни месечни улог изиоси 7 од сто, од месечие плдте, а ваиредии в од сто и 4 ОД СТ0. Право на личну пензиЈу стич« улагач ако послв 10 година улагања постаие душввно и телесно неспособаи за службу. По навршетку 70 година животн мора службенику одредити лична пенанЈа било по његовом тражвњу било по службеноЈ дужности. По одобрењу управв фабрике и министра финаисија може се одредити лична пеизиЈа и по навршетку вб година живота. Основ за одрвћивање количиие личне пензиЈв Јв месечиа плвта. иа коЈу Је улвгач улагао у фонд. Право на породвчну пеизиЈу стиче породица улагача. коЈи Јв I у чаеу смрти био улагач фонда и у њега улвгао наЈмвње 10 година или Је умро као уживалап | личне пензиЈе. И пре нввршетI кв 10 година имаће породица I ову пвизиЈу ако Јв улвгач иа ' раду погинуо.
Гатиа штета: без промеие; проиет осредњи. Пародиа баика: без посла; само повуда по 6.380; П. А. В.: лакша, промет мали; 7% инвегтициони: без посла. 4% аграрие обвеанмцс: течаЈ лакши; промет иеобичпо жив. 8% Влер: без посла. 7% Влер: лакшн; промвт мали. 6< Г с Веглуци: без поола. течаЈвви лакши. •% далмвтииски: течаЈ лакши, промет осредњи. 7% етабнлизаииоин: без посла. 7% Селигиан: не нотира. Укупаи промет илиео Је 462.000 дин. Девизе: рађено Лондоиа 400 ф., компензираио 1783 ф., Верлинн рађено 60.000 м., Веча 25.000 ш., Солуна 800.000 др. Компензнрано Још Н>>Јорка 600 д., Париза 2.335 фр.. Пеште 320.000 дннара. Укупан промет код девнза изнео Је 1,939.000 динара. ВЕОГРАДСКА ВЕРЗА Веоград. 8 1уна. Ефекти У заградв промене течаЈа према претходвом састанку Раћено ТечаЈ Количнна 7% Влер 73.75 (4- 0.25> 1 хиљ. 4*е аграрци 48.50 Г = ) 380 хил>. 6% далмат 64.60 (4- 0.10» 40 хвљ. Р. штета 358.— (=г) 46в ком П. А. В. 229.— (4- 3.60) 200 ком. ,, 227.— (4- 0.601 10 ком.
Поиуда — трнжн»м
7% иввестициони
83.—
82,—
4% аграр. обпезн.
49,—
48.—
7% Блер
73.50
6% беглуци, 2500
6б'50
66.25
5000
68,—
67.50
6% далматинке. 1000
66.—
64.50
5000
66.75
66.25
Ратна штета
358.25
357.50
ЛутриЈскн лоз
—.—
102.-
Дувански лоз
—.—
14.—
Народна банка
6380.—
Извозна банка а. д.
—.—
260 —
Општа трг. баика
—.—
100.—
П. а. в.
228.—
227.25
Девизе у едободиои нромету Лоидои 250. ( = ) ВврлвН 1386 24 (- 4.76. Веч 808 17 (4- 4 97. Пешта 885,— ( —) Солуи 29.— (— 0.40» Девиав .? елободнои нромету наи бгрзе Лоидои 252.76 Н>уЈорк 60.76 Париз 3.34 Жепева 16.40 ЗАГРКВАЧКА ВЕРЗА Лагреб, 8 Јуна. Дгаиае > слободнои проиету Ввч 896 (4_ 1.60) Верлин 1383.50 (4- 0.60) Лондои 250,— ( = ) Мадрид роба 682.Проиет Јв изнео 1 402.186 дии. Ефектн Ратиа штета 357.6«Ј новац 7<;п инвестицнони 81.50 иоааи 4'г аграр. обвезн. 48.50 роба 8'. Влеров 83.50 новац 7'1 Влеров 73.60—74.50 6% Ввглуци 67.75—68.50 П. А. В. 227-230 АкциЈе Шећвр. ОсиЈек 145 робв Исис 23 роба Трбовлкв 125 новац 11ИР1П11КА ВЕРЗА Цирнх, 8 Јунп 11.46 час У заградп про мвне коЈв су иаступил»
ВЕОГРАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Београд. 8 Јунв. На продуктиоЈ берзи даиас Је иотнпало код пшенице: (у заградН раоено) србиЈап. Луиап 120—ЦЦ, лађа Сава 116—110. србиЈав. гл. пруга 125—130, србмЈам. уе. пруг*« 125—120, Јужно србиЈан пар. Скопље 130—125, лађа Тиса I 125—120, лађа Тнса П 125—120, лађа Тисв канал Кула—Б. Граднште 122.60118, лађа БегеЈ 126—120, вагон Г. Бачка и Г. Банат 122.60—120, вагои остала Вачка 120—117.50, вагоп остали Банат 120—116. Код кукуру* за: пар. Вршац 101—99 (99), пар. ИнћиЈа 101—99. Вават 100—99 (99) ТенденциЈа лабава код пшепицв и кукуруза. НОВОСАДСКА ПРОДУКТНА БЕГЗА Нови Сад, 8 Јуиа. Пшепнца: бачка околина Сомбор 117—119, бачка лађа Тиса 123—125, лађа БегеЈ 122—124, славомска 119 —121, сремска н бачка 116—120, банатска 117—120. Кукурув: бачки. сремски и банатскн 99—100, Оачки лађа Дуиав и Тнса 98—100 Брашно: бачко-банатско. сремско и слааопско Ог, Огт. 102.65—202.60, бр 1 172.50—182.50, бр. 5 152.60-163.50, бр. 6 132.60—142.50, бр. 7 112.60—122.50, бр. 8 100—102.50. СКОПСКА ПРОДУКТВА ВЕРЗА Скоил.е, 8 Јуиа. Ишгннци : косовска (76. 3—4%) 124—126, (76, 3—4%) 126—128, кумановска (76, 3—4 1 *) 127—129, 12»132. опчепољска (75, 3—4%) 127129, 129—132, иалагоинЈска: иар. Прилеп (78, 2Г.) 140—143, (70—60, 2%) 144—148. Јечпм: косовски решетан (2—3%) 90—96. Зоб: косовска (40, 3—4%) 114—116. Кукуруа! косоаски ситан пруга К. Митроница—У рошевац 106—108. Нагулн ђаковачки крупав нови (2—3%) Урошевац 270—275, иећскн крупаи нови (3—4%) Кос. Митровица 265270, кбсовски ситан нови (3—4%) утов. стан. 145—155. Брашнп: Ог бело хлебно 210—216, бр. 2 греди* хлебио 202—207, бр. 3 боље црно 194—199, бр. б црно хлебно 180—166. М ркин.с : крупие фраико ваг. Скопл.е 85, ситнв бр. 8 фраико ваг. Скопље 90. Сточпа храпа: ул>авв погаче од иак. семепа 64. Пиринач: кочански глазираи фраиао Кочаив 370—380, кочански обнчаи франко Кочане 360—370. ТендецциЈа лабава. ИНОСТРАНЕ ПРОДУКТНЕ ВЕРЗЕ Ливерпул, 6 Јуша Пшвиица: Јули 5.7276, октобар 6.625. децембар 5.660. Вудиипешта, 6 Јуиа Кукурув: Јули зак. 11.84-66-60-75. сл. 11.76-78; авг. закл.. 11.96-96-90-85 сл. 11 86-87; септ. закл.. 11.76-64 служб. 11.78-80. Ротердаи, 6 Јуиа, Пшеница: Јули 4.66, сапт. 4.60, нов. 4.60, Јан. 4.66. Кукуруа: Ј улн во, септ. 60.25, иоп 60 76, Јан. 01.75.
од претходиог Веоград 7,—
састаикл (=)
Парнз
20.365
(— 0.015
Лондоа
15.44
(— 0.125
ЊуЈорк
106.625
(— I.— "
Врисел
02.325
(— 0.02Г
Милано
24.35
<=)
Малрцд
42.20
(— 0.025
Амг.тердвм
110.'
(— 0.15-
Верлии
124.00
( = ) '
Веч. иоачаиии
96.00
( о 10
Штокхолм
79.60
«— 0.40
Осло
П.60
— 0.40
Копепквгвв
66.9«
- 0.12Л
Праг
12.80
. 0.00Р
Варшааа
86.-
(—)
Пулнмпешта
«0.50
(=)
Атвнв
2.90
(=)
Чикаго, 6 Јуиа Ишеинцц; Јулв 83.76. септ. 64.376 децембар 86.375. Кукуру«) Јули 60, септ. 67.625, лецембар 62.76. Виинпег, 8 Јуна I Пшгннца: Јули 76, окт. 76.026 лвц, 77. •■•••••■•■■•■••■••■•■•■■■■■■ аааааааааааааааа КОД СМЕТЊА У ПРОБАВИ, код надутости, подригиваи>а, жгаравиие, ироузрокопане тешком столицом целисходно је узети увечв пола чаше природие ггапг-Јоаејо. у е горке воде и ујутру наште срца исту количииу. Права РгапхЈолеЈоуа вода показује се увек потпумо поузданим средством за чишћење црева. I Огл. рвг. с. бр. 30474 од 26/ХЈ 1936