Vreme, 06. 03. 1941., S. 10

Псцфедакиооа бојпе силе

Пионирима се ненад говорило: „Поздравите нам наше ратнике"

УМДНДОВДЊЕ И ВЕЗЕ У МУЊЕВНТОМ РДТУ

кусмо, пронаћн ће V сваком по;2Б .1 >еном случају гнше ком бнкацнја, чнју ће спнчност у* поређнватн са познатнм му спучајевнма нз ратне нсторнје н копебљнво ће застатн пред проблемом нзбора: шта да предузме. Зато прн нзбору команданта треба данас внше него нкад аегове особнне карактера, темперамента и прн родне интелигенције ставнтн! нзнад његовнх пнсаннх сведоџгба о научннм квалнфика цијама, које су до сада бнлз скоро једнно мернло за тај избор. Избор таквнх људн утолико тежи гколнко су они ређи.

\ / склопу сваког војничког организма комакда претставља ње _ гов мозак, а везе сачиња вају његов нервни систем. Ни у војном организму ове две функције не могу се раздвојити ка _ да је у питању живот и рад организма, те их не би требало раздвајати ни при опису њихрвог рада. _ Одисивање њиховог рада У муњевитом рату мора Научиа сдрема поговбна за се ипак рашчланити због С2аку науку - али за вештннв " " тражи талент и поакткчна вежба, извесних модификација које сваком од њих намеће нови начин брзог ра _ товања. Термини команда и командовгње обухгатају читав један *систе?л, али се своде само у једну личнсст, личност главног команданта једне јединице, од_ носпо команданта целз војске. Команда као систем састављена је из органа који су потчињени команданту, који спроводе његоЕе кдеје и његову вољу и који му помзжу у раду на ко-

вођењ^ вешткаа. и то вештина која ради са воло сложеним и деликатннм инструкентом, по чијој клавијатури може да уда ра само она рука која 1в и јака и способна и сигурнв и која је навикнута на оад са тим инструментом. КАКО СЕ САЧУВАТИ ОД ПОСЛЕДИЦА УДАРА МУ_ ЊЕВИТОГ РАТА

•ражи ко!*а доноси упознавање инструментом на ксме се оади. А војнички посао има само научне основе, док је V своме спро-

Пок се рап на другим вештинама извд: м;:оно. дотле сз код воше вешти н€ тоажн рад коги те скопчан са опасностима под удаоима дру ге стране и под поитиском свих врста епементаорих и других незгода. Потребно 1е истовремено радити и паонрати рад непрвдатеља- Ксд муњевитог рата су те све тешкоће појачане не дисттропорцији

ћих брзих механиовалих делова непријатеља против самих командннх делова к веза. Дакле у овој новој врстн оатовања долазе нови обзион V погледу заштнте и осигуоања командннх елемената. Удаоии непоијатеља непосредно по тим елементима могу често довести до божег н

акциЈи поједЈГних бсобенкх делова, а ункштење целе команде би значило обезглављење. ооганизма дотичнв бообене једи« нице. Да бн се и цепа јединица и њзна команда сачувале од такс тешких последица удаоа муњевитог оата, мооају се поедузе-

потпунтег успеха него удаоии ти две врсте меоа по самоЈ живој бообеној сили.

У оанијим чланиима говоркли сгмо о појединим борбеннм елементима који чинв борбено тело војске и о начину како они треба да се боане и да задају ударце, да би се постнгао успех у муњевнтом рату. У овом погледу командкн елекент" <г7- *толико осетљивији што је њкхова отпорна моћ V потпуној иховим весамо притиском брзине непри- ликим утииајем на живст, рад јатељске акцнј« и потрајЗом бр- и успех всјске. Уннштзње по;езине сопствене акшле, но н не- диких романдних елемената мопосреднк^ ударци-ма поодиоу - *е да пооузоокује паоализу V

ПРВО да се предузму мере за обеЈбеђење команде са свнма ае ннм деловима и елементима, у које спадају н елементн за везе, н ДРУГО: да се начнном заповедаља оснгура контннуитет рада извршннх борачких делова н онда нада су поједина командннм епементн уннштенн илн стављенн нзван могућностн утицаја.

На сваном пољу рада реч пнонир донела је славу нлн одала заслужено прнзнање н место оннма којнма се прнпнснвала. Једнно су у војсдн овако вазванн онн којн су служнли у јединнцама чнјн је значај до данашљег времена носно карактер готово само техннчкнх н радннчкнх једнннца. Пред Балканскн рат пноннрн су последњн кренулн нз Београда на југ, а онн лојн су их нспратнлн по поласку воза расталн су се са њнма речнма: »Поздравнте г ■ — . за лејство нам наше ратннке!« Ово јасно карактернше замагпнхн како се у шнрој јавностн ценно значај пноннра. То ннје бно случај само код нас, него н у већннн земаља. Ни светски рат није много измекио ово мишљење. Иако су пионнри много доприносили исходу борбе, сам начнн њихове употребе, карактер воћења операција у прво воеме и соедства која су употребљавана. нису «х много нстакли, већ су и даље цењени као рани1е. Било је случајева кад употребљавани и у првим линијама као пешаци, са средствима и по начину вођења пешадкске борбе. Тек при застоју опеоацкја, пои стабилизовању Љоснтова и употоеби модеонијих соетстава, пионион су дсшли до већег изражаја и непссредније утицали на саму борбу. По:ављу;е се потреба за %«пстое5см енсплозива ко;к ће порушити оно што су пионкгри с друге стоан е оа ни;е изграднли, а то су утвоI ења сваке врсгге са сзнма своразкнм прслте^ама и. одбопнбзннм средстзкма. Вечита 'утавлјша артилеои"е и фоогиФикзцијв бацкла је. оадк л;моћи Ертнлер:;.'и. к лоннкое мођу нападаче. Они епсппсзгв.см оу ше пороиЕгче Фооова, бацачима пламена истзоују непон атеља нз кофрсва (Верден), а експлозивом руше и доуге делове утзођења, што ни^е мсгла учк артнлеркја, и омогућавају њи

уклонити све што је на сметњк и употпубнити дејство ова два рода војске, а с друге стране омогућитн напредовање својим једкнииЛ^а папоављадући порушбне и изграђујући нов е објекте.Било је п от ребно п<>д б°Рбом савладатн све врсте прнродннх н вештачкнх препрека; као: реке, разне ширнне, природне јаруге ровове, препреке од жнце,- уклонитн мине, бзтонске стубове, гвоздене шине, требало је експпознвом постављ е ннм руком на отворе калота (пушкарннце н топарннце) учиннти оно што ннје могла учнннтн ни артилернја нн авијација, требало је пламеном кроз поједине отворе у овим сопндно д>ађеннм објектнма онемогућитн непрнјатељску посаду требало је унапред замаглнти поједнне просторије да се невнђено пређу нпи да се на њнма прнкупе јединнце; требало је нзграднти прелазе за борна кола. За све ове оазновосне послове тоебало је имати стоучно спецкјално обучено и оспособљено људство, био ";е потребан пнонир какав с Р види у најновијем рату. Он 1 "е не само стручњак, већ и бооац наооужан соедствима за блиску борбу: пушком. митоаљеским пиштољем, оучннм бомбамг

ЧЕСТО ПИОНИРИ ДЕЛЕ ПО_ БЕДУ СА ОБРУШАВАЈУЂИМ АВИОНИМА

Ваздухопловни ДСС28Т Н П|1

ЈУРИШНИ

ПИОНИРИ ПРИ-

ПАДАЈУ

ХЛН171ИМ ТРУ-

ПАМА

Морске површине престављају препреке, а и везе између поједнних делова света. Препреке су својим огромнкм пространмандовању. Велики н способни ством, а везе су јер њима иду команданти, који нмају пуно водени путеви којима пловнн поуздања у своју памет и рас- објекти преносе потребе за жиполажу карактеро?л и тем- вот ' С гледишта хн ' целокупна морска пучнна прет пераментом да сво.е мисли од- стаБЉа терен погодан зв СП ушлучно спроведу у дело, стоје тање и диза ње хидроплана. Ма изнад тога система, служећи каква била обала, стеновита или Се њиме по својој вољи. непркступачна за спуштање аеМаае спосоЗни команданти роппана. »рај те обале н» морсу подложни утицају тог си. " 0,ршикг о "Г^»о ^ЛигТ 1 ти хидр>оплан. Отворено ;е пи»астака, треие у »ему наслов и сода 6ило изграл>!Т „ д ОН ,р„. подршку, савете и ?лишљења, Н у употребе хидроплана и поспрекосећи несвесно своје од- тупах при дејству. говорне дулчкости на неодго-

Снажне одбранбене органнзацнје форова и база, које располажу тепганм далекометнш.Ј гртнлернскнм наоружањем, као н мнн:кнм пољнма, онемогућавају често прнлазак н напад објеката ратне морнарнце. Како су поједнне луке на вакшнјнм морскнм путевнма од пресудног зн^чаја за с!П"Урност пловндбе, то је н њнхово одбранбено наоружаае спроЕедено до тог степена да је нскључгн апсолутно прнлазак са морске сгране. Расматрајућн могућностн напада на такве утврђене објекте, а да бн се н^шао нпак могућан начкн да се н водене н копнене одбранбене органнзацнје нзманеврују, дошло се на ндеју проучавања погодностн употребс ваздухопловннх трупа — за овпа^нвоње овнм важннм тачкама.

Авијација је У многоме изменила физиономкју данашњег рата. Многн подухвати, фантастични по својој концепцији, бивају реализовани захваљујући транспортној моћн, акционогл ра-

Ова запажања у току светског рата с ;едне, а поимена новнх борбених соетстава. како у нападу тако и у одбоанн; с доуге стране, дали су поавац наоружажу и употреби пионира у најновије време. Велкке вокке врше реорганизацкј-у и преоружање овог вида инжењерије придајући му огооман значај н

дијусу и путној брзинн ваздухо- вредност. За пнскиое се одабипловних сретстава, који не знају рају нај;ачи н на^хоабонји љуза препреке и који се про&кјају дн, а потом се подвогавају псн-

кроз све одбранбене цијв-

вооне елементе свога штаба У сваком

интугашЈА У КОМАНДОВАЊУ СКОКОВИ СА ПАДОБРАНОМ НА МОРСКУ I ПОВРШИНУ Још пре неколнко година совјетскн ваздухопловци вршилн су разИе скокове на морску површнку На првн поглед то је бнла атракцнја спортског карактера. Међутим, крајнн циљ био је усавршавање скакања на морску површнну. Као год што се падобраннма бацају трупама потребе за жнвот и борбу, тако су овде бацали гумене чамце. чија конструкцнја омогућава самој посади, док је још у водн, да га лако оспособн за употребу. Ти гумени чамцн могу да понесу мена за саветовања. поављење онолино људн колнко их искачу планова и писање дугачких за- из једног транспортног хндропов^стк. Команда треба да је плана. Задатак је њихов да, као способна да ствоои што бољл предходмица, на самој обалн пополазнн план коЈнм тоеба пред- сс-диу околне тачке и омогуће видети све што се може поед- несметано прнстајање хндроплавхдети, оставља ; ући ипак пот- на, којн ће донети остале форчињеним команданти-;«а што ви мацнје ваздухоплсвннх трупа. ше иннцијативе. Када почне ак- И посаде хндроплана снабдевене ци-а, мислиио на муњевиту ак- су гуменим чамцима који се уцк1У, онда је дужност иоманд-, потребљавају за пребацивање до да свомз команданту што бржз обале ако хндроплан не може и што краће сеовиоа податке да приђе о ситуацкји. и да још брже

оатовању пови случај је поетстављао здраво командно стање, ко е )е увек постизало успехе, док је другк био подложан поглавито утицајкглз соеће и случајнсстк. У муњевктам оату други случа1 претставља не са мо слабији случа1, но и немогућан случап Исткчемо ово на почетку да би што аче подзукли важност избора команданата. важност која \ч данас већа него икад. ^уњевктк рат трал*и муњевкте Одлуке. а за муњезите одлуке ннкад неће доста !зти вре

Ннкакво изненађење не би бнло када би један ратнн дан донео н реалнзовање ове, до сада у рату непрнмењене концепцнје о употреби ваздухопловно десантннх поморских јединнца. —— При акцнји у ХоЛанднјн и Белстр„р.и I« ваздухопловки десант годинам. нвприступачан н »ојн "■>*. Н«мц„ су и, ве с„, с.оје сиана води у смањеном обиму. Ова претставља највећу концентра- ге пребацивали хкдропланима. демонстрација* је привукла ве- цнју убојних сретстава на јед- Може бити да је ово била огледлику пежњу војних стручњака номе месту, морао је да допунк на ВК ц„ј в , „ 3 ко ј в ћ е се створити Реалнзација једког оваквог под- сво.е одбранбене организације . геализс»-1И|а | м г ново изненађењв у данашњем рату.

своје одбранбене организације хвата ]е техничкн изводљива. И како бн се осигурао од овог ноза разлику од мишљења после вог и ефнкасног борбеног сред-

јевског меневра, сада све земље проучавају могућност напада применом ваздухопловно-помооохог десанта како би се студијом дошло до најефикаснијих начнна одбране-

МОМЧИЛО Д. ВУКОВИЂ

хотехничкнм испнтквањнма да би се одабрали они који ће моћн показати најбољи успех у обуцн која је врло разноврсна и тешка. Јуришни пионнои постају елитна трупа. И највећн поборницн муњевнтог рата зауставили би се и засталн при помисли на солндност и јачнн^ одбоанбеннх лкнија кој« су мање више кзоађивали сви наооди. Нн артнлерија ни авијација ннсу у стању све да учине и да V правом смнслу речи прокоче пут сво;ој пешадији бооннм колима и доугим наладним соедствкма. Опет је био потоебан човек коЗи ћ е непосредно својом руком

Пои • нападу пнониои иду са пешадијом поеко запоечених посстори а, с<5кос препреиа^ преко шума, као н пок нападу на утвођене ослоне тачка. Опремљекн, поаед наоружања за блнску борб\г ексллознвним пу!1с;ви:1а, спразама за стварање пожара, за замагљнвање, макззама за се^ењг жкце. направама за тражење мкна, они крче пут сзојсј пешад:-:!и. Пои савлађивз&у з^денн: г. р-нсу ста с :**.!» У Н-- :ан'ло : , XV снабдеве»ч матар::;глом за~ савпаћнвање водеких препрека тако да су понто»:нре гстсво " кстиснули . У ССС? снабдевени су и оделнма од гуме са спецнјглним направама за зздржазањв под водом. Ове напразе подешене су за употоебу до два часа. За потпомагање аотилери1е снабдезени <зу нарспитим мостсвнма који се постазљају преко јаруга, ровова и левкова, а за борна кола кмају чак и мостове од гвоздених носача. За извршење овкх задатака они су обично дељени на патроле, које су нмале да оЗављају разне послове, те су се према томе и звали-. патрол^ са бацачима пламена. за рушење пушкарннца к топаонииа итд. Јачина ових патоола коетала се од једног до два подофнцноа нли каплаоа и 4 до 6 пионноа. Ове патроле упућнване су са јурншном пешаднјом, нлн су прн нападу на утврђене оспоне тачке добијапе самосталне задатке. Начнн нзвршења њнховог рада је у покрету нспред пешадије којој н крче пут н омогућавау нзвршење задатка. Овако је рађено пои освајању белгнских н Фоанцуских утвоћењв. Данашњк пнонно нешто је друго него што 1е био оанкје, он је н техничао и бооац који први иде пои сваком покрету према непријатељу и тек сада је, после толико времена оправдао свој назив »пионноа«. СИМО П. УЗЕЛАЦ

ДАНАШЊИ РАТ ИЗБРИ. САО ПОЈАМ ПОЗАДИНЕ КАО СИГУРНОСТИ

коаће спроводи одлуке, ко! в он буде донссио на основу одлука. При оваквом стању, данас се внше него нкад тражн од команданта, да кма моћ иитунције, да има командантскк

Овај ваздухопловно - помор-

Како су дсЈсадашњи форови углавном били организовани за ватрено дејство у правцу морске пучине, а исто тако противавионском артнлеријом за одбрану из ваздуха требало је спровести и одбрану од напада са земље, јер је данашњи рат избрисао појам позадине, као сигурности пошто се и у тој позадини може на сваком месту да појави непријатељ својим оперативним снагама. Форови се осигуравају и од напада са копнене стране, поседају се околне тачке јаче истурене чијом

ски десант врши се на скриве- доминацијом постиже ефикасном делу обале, где теренски ност одбране, а исто тако ствапредели онемогућавају осматра- раЈУ се и специјалнк брзи одрење са земље и са мора. те се ти- Д и за активно офанзивно дејме постиже изненађење. Скриве- ство противу непријатељских ним кретањем, овако пребачена формација које би се појавиле п ннстинкт који брзо ргспознаје формација, врши препаде на лу- V »позадини«. шта је главио а шта споредно, чка посгројења и обалске форо- Недавно је јављено да су у -Ј д ак танорећн, иагонскн при- ве, који претстављају скелет о- Гибралтару предузете организа#тупи одлуци. балске одбранбене организације. циске мере за одбрану од евенТеоретски јак човек, без Прошлога лета, на прослави туалног дејства ваздухопловнкх ■ркродних особина коЈв иои*- медеље авијади]е у СССг деме«- труо«, На» м Гнбр&лтар,

♦

Конструидија фшовс&ос хадрошши квдшог акцвоног радауо*

ПИОНИРИ у савременом рату ПРИПАДДЈУ ЕЛИТНИМ ЈУРИШНИМ ТРУПДМД

Снага наше (зојске, југослобенска пешадија на маршу