Vukova prepiska. Knj. 2

54 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ

14.

Високоученки Господине! Ллбезнини Брате и Прзлателио!

Чувмљ, да сте веће у Земуну и да намђравате, кљ нама прећи. И бн вамљ совфтовао, да што шре пређете, докле није тора мећава запала, пакљ после нит 6 могли амо, ни тамо. А у Бђограду чекао васљ кола, кол ће васљ довде довести. Пређите управо и часљ пре у Бђоградњ, а оданде апдете без задржаши у Крагуевацљ, гди васљ много ваши пратела радо очекујо, између кош сматраште п мене са еднога одљ прве

у Крагуевцу. 97. 5 зра 1828. вашегђ искренђишерљђ Дим. Давидовића.

|Опоља:] Благородному и високоученому Господину Вуку Стефановићу Караџићу и пр. у Земуну.

[Ориг. у арх. С. КБ. Академије бр. 2081]

15. У Крагуевцу 17. Февруара 1829.

Винсокоученни Господине! Ллобезнни Пр!атела!

Како отидосте, као да у синђ море пропадосте; ни словца намљ неписасте, лђкарни Рихтерови кнљига непосласте, а Звекана и Бранковићеву и Матићеву пбему: „леба пема, нема сира“ са свимљ заборависте. Зато непропуштамљ. молити васђ, да ми по првом пошти авите, како сте; а по првомђ делижансу и Рихтера и Звекана, и леба нема, нема. епра пошлфте. При томљ доданте имљ п башчованску какву напновно кнБигу кол пише о обработавант башче, а особито зела: Г. Копнтарђ моћиће вамљ кој препоручити. Пакљ, како ми