Vukova prepiska. Knj. 2

90 | ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ

20.

90), ЈОлтп 1880.

Винсокоученни Господине, Ллобевнни Пртателио!

Мило ми в писмо ваше одљ 12. ТОнја, но нје ми налмилје, што сте ради, да и на поцвинглеришемљ на законима. Мени в овде за ово време толико цвинглерисана, п поволвна и неповолвна, бнло, да самљ се, вбрупте ми већљ уморго, и да садљ више, него икадљ досадђ, за одморомљ жеднимљ. (љ едне стране непрестанно мишленђф, како ћу дбло, вручено ми, на ползу Господара пи народа оправлати, сљ друге, како ћу и Господару и Посланику по воли ићи, а сљ треће непрестанно писанђ часљ Господару часљ Посланику а часљ депутатима, сљ четврте пакљ сваки данђ трчкаранђ у Фенђфрљ, а сваке неделђ по 2—48 пута, кљ Посланику, веће су ме тако изнурила, да едва чекамљ, да се дбла сврше, пакљ да се молимљЂ за оставку; нек' и друпи послужи, колико самљ = послужло, пакљ ће доста бвти. А ве оћете Тоште, да и ни око закона поцвинтлеришемљ, неможе се, вђрупте, више; а није ни право, да се и пл не одморимљ.

Сљ Вишеградомђ смо сада добро; поправили смо наппречимљ начиномљ Ранкову карту; избрисалисмо Вишеградљ, гди в досадљ столо, пакљ га турили на мђсто, гди сте га вину цедулљице вашом поставили.

Друштво ваше, молимђ, поздравите лообезно одђ мов стране; Сломи кажите, да самђ на овои врућини већљ до тога дошао, те морао начинити чакшире, истина не одђ шамалаџе, као што ми ве онљђ во врема оно совђтовао, нег' одљђ шалје, не шарене, већљ црне, и садецрне.

Б. Рикману изручто самђљ вашљ поздравђ, онљ се васђи имена вашегљ врло добро опоминћ, и наручјо ми, кадђљ вамљ успишемђ, да васљ такође одљ нбга поздравимђ. — Исто тако и Баћа моп и депутати Фенфрски сви васљ братски поздравлево, као ил

Вашљ искревн.

Давидовић.

П. Џ. Мал не заборави! Ако Богљ да, те се дђла наша скоро сврше, и а пођемђ кући, не знамљ, оћул моћи безђ —