Vukova prepiska. Knj. 2

92 ДИМИТРИЈЕ ДАВИЛОВИЋ

22. У Београду 22. Јануар. 881.

Високоучени Господине, Високопочитајеми Пријатељу!

Јакшић ми је одбио од плате за месец Декемвриј шест дуката, изговарајући се, да ји је дао, вама. Ако је тако (јер Јакшић нити ми шаље ваше квите, нити сам мени пише, него ми само Павлић азнадар каже, да се ва то 6 +: мање даје), онда сам ја мој дуг вама платио, и молим вас, да ми опростите, што је тако дуго заостао. Сад ви остајете мени дужни 6 Форинти и 20 крајцара у сребру (било је од оног Бечког рачуна — за Рихтера и Дитриха Фе. — 9 1. 82 вр.. по том сам вам лани купио две шлофкапе за 45 кр. то чини свега 10 6 20 кр., а ви сте мени дали у Пожаревцу 12 цванцика или + 1

Шафарик и Копитар поздрављају вас. А ја особито повдрављајући вас и ваше домашње јесам с истиним високопочитанијем, Ваш искрени високпочитатељ Вук СтеФ. Карапић.

Збиља! Ако вас не мрзи покажите ово писмо Господину Јакшићу, не би ли се опаметио, да ничијом платом не располаже, већ ако да би се судејски пресудило и њему. заповедило, или би му пуномоћије дао онај, кому плата припада. Ја сам њега јесенас псовао као балавца, што је без знања и питања мога на рачун плате моје давао Цветку новце за мене (а ја туу Крагујевцу био!); но луду и бесну човеку, не помаже ни савет ни псовка, само батина може бити да би га опаметила.

[Споља :| Блатородноме и високоученом Господину

Димитрију Давидовићу, књажеском Секретару и пр. у Крагујевцу.

[Вуков концепат у арх. 6. К. Академије бр. 2039]