Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ 698

онда да ме удостојите одговора, макар каквога, јер мени овај посао није више за одлагање.“

[почетком 1842. г.]

[Вуков концелат и препис у арх. 0. К. Академије бр. 2367]

106. Весокопочитаемни Господине!

НЂгова Овђтлостђ ради су разумћти, како сте са здравлћмљ! и, всте ли све болћ и да бб обевббдили васђ на путу оздравленја, шило вамђ ведну сланину Ердељску, сљ желбомљ, да вамђ она послужи ко совершенному исцбленио до сутра.

Вћетђ о паденцо Газетовомђ бОмла е прехитрена, и онљ знаке умирана свогљ полумческогђљ показуе у послфднбмљ тегленло, обмчномљ при изднсанро, и то у преобуки Турства у старо одбло Турско. Медђутимљ као извђестногђ наслбдника му до нђфколико дана обавлкјо Хусзревљ-Лина, код само ако узможе, равстругат тље сиромаа Газеткешена. Ботђ му а душа му!

ЏПршимите поздрављ Господаревђ и увђренје о момљ високопочитанцо, сљ копимљ пребнвамљ

У Бечу 15. Февруараа 1842. Вашљ покоривиши слуга Јаковђљ Живановичћ.

[Споља:|] Весокоблагтородному Господину Вуку СтеФ. Караджичу и пр. и пр. у Ландштрассе.

(Орит. у арх. 6. К. Академије бр. 2368]

___| После овога у концепту било још па избрисано: Ако будем сретан, да пијелу ову моју молбу одобрите, онда мислим да би доста било, да ми одредите на годину по двије хиљаде сребрнијех Форинти (одкојијех ја сваке године да вам дајем рачун, јели све. и на што је потрошено); ако ли не ћете, да штампамо књиге и другијех знатнијех списатеља, него само моје, онда би се могло и с мањим проћи: у сваком пак догађају, ваљало би да ми пошаљете овдје на кога, полицу од 1.000 Ф. ср. да исплатим Јерменима дуг за штампање прве књиге пјесама, а трошак за другу књигу могао би се платити и послије 4—5 мјесеци, кад књига буде готова.