Vukova prepiska. Knj. 2

то0 ЕНЕЗ МИЛОТП ОБРЕНОВИЋ < а

с Радичевићем и још с њеким у Шетерсбурт. Хтјео је књаз, да њекуда пошаље и Милету, и Јована Германа, и Јов. Гавриловића; но опи нису хтјели поћи на такве путове, него се спремају да пређу у Бијоград. Милева и Г. Герман били ву код Камил-паше и питали га, смију ли прећи својијем кућама, а он им је одговорио, да у његов одговор не прелазе. И Хербеза су хтјели њекуда да пошљу, па ни он није хтјео. Кажу, да је преко осамдебет од швабурије, послије књаза, из Бијограда отјерано; Шинић и Кнежевић остали су у Бијограду у службама. Милета и Герман носили су од књаза паше писмо на Султана, но паша се није хтјео примити да га пошаље у Цариград.

Госпођа Даница и млади бег здраво су; ја их полавим сваки дан.

Препоручујући се вашој дојакошњој милостивој благонаклоности, с највећим високопочитанијем остајем

У Бечу 10/22. Септ. 842. Ваше Свјетлости препокорни слуга Вук СтеФ. Караџић.

|Споља:] Ето СОвфтлости Милостивђишему Государт Кнлзо Милошу (беодоровичу Обреновичу †Минхенђ

[„Побратимство“ за 1881. стр. 719.]

113. У Бечу 10. Септ. 842.

И Пештанске пи Бијоградске новине, као и приватна писма, кажу, да су уставобранитељи подигли буну, која се почела у Гроцкој; но правитељство је готово надвладало. Стари Гарашанин и син му Лука погинули су. Књаз је са г. ЈеФремом отишао у Крагујевац. Г. Јовану и Мићићу отишле су заповијести, да народ из онијех крајева подигну. Вучића су под градом Смедеревскијем дочекали Турци, и усједавши ондје на хата, кога су му из некакве механе довели (ноћу између 19. и 20. Авг. нашега), отишао је у Коларе с Ба-