Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ Милош ОБРЕНОВИЋ 139

41 самљ се за ово ков кназу ков Совфту молро три пута, па ни одговора никаква нисамђ добмо, зато се садв, кадљ 6 Богљ дао, те самђ васљ опетљ, Господару, у Сребли видло, препокорно молимљ Вашу Овђтлостњ, да бисте милостиво блатоволили заповћдити да ми се исплати онан остатакљ пенс1е или барђ да ми се узрокљ каже, зашто ми 6 пенсти онда обуставлћна и зашто ми се после нје исплатила“).

у Бђограду 17. Фебр. 1859. Ваше Свђтлости препокорнни и блатодарнни слуга Вук Оте. Караџић.

[Ориг. у Држ. Архиву (потпис Вуков); Вуков концепат у арх. 0. К. Академије бр. 2407]

152.

Ваша Овјетлости Премилостиви Господару!

Врло је добро познато Вашој СОвјетлости с какијем сам трудом ја скупљао и писао наше народне пјесме у Крагујевцу године 1820., 1821. и 18292. и ви сте ми сами пјеваче набављали и милостиво ми помагали, те сам их послије, опет с трудом и с муком путујући чак у Липиску и онамо злопатећи у туђој земљи штампао и издавао, па се сад налази људи, који, или не знајући што је срамота или не марећи за њу према новчаноме добитку ове пјесме које сам ја скупио и на свијет издао прештампавају и њима тргују. У хришћанској Европи ово се зове књижевна крађа и забрањује се законима, у нас пак таковијех закона још нема; зато се препокорно усуђујем молити Вашу Овјетлост, да би сте благоволели милостиво заповједити, да се изда забрана, да како поменуте народне пјесме (које сам ја скупио и први пут на свијет издао), тако ни остале моје књиге не смије нико други осим мене или, по смрти мојој, мојијех насљед-

1) Од: кадђ е Богљ дао. . било у концепту: те смо се опет овдје састали, препокорно молим Вашој Овјетлости, да бисте милостиво блатовољели заповједити да ми се исплати овај остатак.

445