Vukova prepiska. Knj. 2

кнЕз МИЛО ОБРЕНОВИЋ 148

500 људи) од Срба, да је ту и алекса Карађорђијн; да је и Тодор комендир Орбин; да су некакве кириџије ив Бесарабије кријући пренијелде на колима млого топова у слами; да Ипеплант п сам топове љева и барут туче ит.Д. Ови се чуде и многи питају, шта Србија чини, те се и она не диже Али им ја кажем да Србија неће, већ ако је Турци силом нађерају. Ђекоји веле: „Има право, сад ако се буде умјела случајем ползовати, може за себе лијеп мир начинити и утемељити се“. А ђекоји веле: „Штета што губи вријеме“. Сад на Србију све гледа: Србија је саду Турском царству, као Француска у Европи. Млого се говори да Турци оће од Срба оружје да покупе. Од ономадне се бјеше разгласило, да су већ и Срби устали. Патријара сви жале, по Турском рату говори и мало и велико. За кнезове наше ваља да ви тамо боље внате; овђе се говори да бу и они изгинули у оној буни (ноћас сам снио Г-дара Димитрију, да је дошао из Стамбола, па стоји у сред једне мале башчице, која је сва уцвала црвеним цвијећем!) За Али пашу говори се да га је убио некакав Грк, његов секретар. Јуче писаше у новинама, да је Ипсилантов брат у Морен п да је дошао до Јањине, и разбио ону царску војску, што је била Али пашу умуасерила. — Опроститеми, што вам трпам овако којешта: ја знам, да ви ове све новине (које су истините) знате већ одавно, и боље и јасније. —

Шаљем вам ово једно писмо некаква учитеља из Бранковине, да знате каке се новине и о мени пишу. Ја би га само желио питати: како је Јеванђеље Лутерово и Калвиново • Зар је другојачије него Грчком СОлавенско“ И по чему је гори Ерцеговачки језик од Сремачкога и Бачванскога. А кад ми на то не би знао одговорити, онда би га запитао, ко њему рече, да пише оно, што не зна. — То је може бити од десет такви писама једно, које је мени случајно у руке дошло. И да ја нијесам живио у двору вашем и пред очима вашим, може бити да би таква, и још гора писма долазила и вама за мене. Бог је свједок, а мислим, да и ви сад не сумљате, да је мене у Србију (како прије пет година тако и лани) довела једино љубав к отечеству и жеља да би вама учинио какву ползу и чести славу. Тако сам ја и оно еванђелије донијо у Србију само чести и славе ради имена вашега; а ја нијесам погодио, да му одобреније тражим, него само да га преведем како ја знам да је најбоље, а одобреније