Vukova prepiska. Knj. 2

=

10) ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ

скому ради нђговњ, и већђ ми ивли, да е и за послђдић изљђ Бокке Которске и игљ Дубровника отправјо Г. Вуку новце.“ То су нђфгове рфбчи,

А Берићљ ми пише ово: „Усудвуемсе Вама авити, да ми у новинама Сербскимљ ништа милте нје, Ш ове учене рецензлје. Богљ Васђ поживјо, кои сте, да сте: вала Вамљ велика, на оннмљ сладкимљ часкма, ков умете читателвмљ Вашнимљ тричинити. бдно само, ако смемђ искреннш исповедити, не допада ми се, што Спромаха Видаковича предљ светомљ башљ онакш срамотите, да не зна ништа. Та то в у току рецензје очевидиш и доволљнш доказано, мнелто 6н дакле, да за честђ 0века, пи онога, коп се труди, не бн требало, онад членђ метути, да онђ ни Лошке, ни Реторике, пи Поезје, ни стида ни срама, ни учтивости непознае, ни ништа. Многи новина Ваши читатели у Банату, ( куда самђ ономадне дошао, за зло пртимало, говорећи, да, ако у реценаама такш нешцаднш лоде узсрамотите, шетавићејо и новине и новина читанћ. Ово ми ве Г. Дтректорђљ Кенгелацљ нардчто, да Васђ известимђ. АЛ ово са страомљ чинимљ, боећисе, да Г. Г. Рецензенти и мене не шкупе за ово мое писмо, као Гргиовића за нђгово, али онљ в захтевао, да ма ту лобаве учине, Ш ков се л крстимђ. Чудни сд то леоди, ти незна за шалд; кокавнни Грговичђ мнелјо, да в6 Ботђ зна шта учинјо и Богђ зна каклр сбунто Рецензенте, а они га ичерупаше, да вишше неће на паметљ пасти искати, да мд учине лтобовљ.

Г. Арх -Мандр. Болишљ жели, да нђфговогљ втнодблца Г. Копшвтарђљ Нфмецки реценатра, а ћу Вамљ ексемпларђ послати, каже, да ће за трудђ еданђ аковђ добре Сремске шлњивовице послати. Учините ма те лобављ, као Гржовиће данас.

Мое весокопочитанје Г. Копнтару и Г. Вуку данте. Ј. Беричђ ш. р.“ [Из Пеште крајем окт. 1817. Давтдовићљ.

[Орит. у арх. О. Ћ. Академије бр. 2021]