Vukova prepiska. Knj. 4

ХОМШ,

ФИЛИП ПЕТРОВИЋ КАРАБАШ

У Земуну 16. Јун. 821. Љубевни Г-дине Вуче!

Овдашњи служитељ у контумацу Зорић поздравља вас и моли љубезно, да му се за ствар његову својски побринете, п да 6 по његовој жељи што скорије свртшите. Притом ако му што будете о том скоро јављали, то писмо такова запечативше п адресиравше на њега, опет у другу коверту савите, па адреспрајте на Г-дра Пивара; боп се, сирома, да му се другчије писмо или незатаџ, или, што е још горе, да га ко овде од његови непријатеља не отвори. Он би вам сам о том писао, ал в у контумацу помешан, за то в мене замолијо, да вам уместо њега пишем. —

Ново се јучер овде до подне чуло то: да су се Турци са Ипеплантијем у Каравлашкој потукли, и да су Христјани до ноте побијени, да и самога Ипеилантију ранили и жива уватили и у Цариград одвели Турци. А кад ти после подне пошта дође, она сасвим другчије гласове из Букурешта донесе: Јављају тоест отуда, да е Ипеплантије у Терговишту једнако, и да су његови планови преизрјадни; — да су се с Турци код Копде де Агој5 тако поштено побили, да вод Турака мало ко остати жив мого, а други Архистративи Ипсилантини затворе Дунав тако, да се никакав Турчин спасти неће оданде, ван ако буде тица па да прелети из Каравлашке преко Дунава натраг. —

Друге вјести, од Мореаца, ово су код нас јутрос донешене: да су Грци у великом напредку, да су у Мацедонију ушли, Свету Гору од Турака сасвим ослободили, код Прилепа 8 сали близу на једној пољани тако се страшно с Турци повукли да ве она пољана сва у крви огрезнула, ал да су опет