Vukova prepiska. Knj. 4

ХСХ.

СТ. ДОБРИЋ

У Бечу 18/80. Јунија, [1821 ']

Господару Отевану Добрићу, у Варшаву.

Љубезни и високопочитаеми Г. Добрићу!

Да Вам нијесам дужан заиста би Вам чешће писао, али овако, да ме не ћера Г. Симић, не би се ни сад смијо усудити. Још лани био сам обрекао, да ћу му они 50 + положити, па још ништа! Може бити да сте чули, да дуго вријеме нијесам ни био овђе, него у Србији, и сад кад сам дошао, први је поздрав Г. Симића био искање Ваши новаца; а кад сам му ја казао, да засад још немам, он ми је рекао да Вам пишем, и да се правдам, и да молим, да ме још причекате. Но шта Вам знам писати“ Ништа боље ни паметније, него да Вас молим, да ми пошљете још једну стотину дуката, да наштампам још једну лијепу Српску књигу! Ја знам да Ви мало оваки дужника имате, који мјесто да стари дуг плате, поново новаца ишту, али баш зато мислим, да би лијепа и славна ствар била, да Ви то учините. Такови родољубац и бољар, као што сте Ви може то учинити; а зашто мислим да се не би ств кајали: зашто бисте стим учинили и роду ползу себи чест и славу а и мени помоћ. Из овога листа новина Српски, видеђете, како други народи уважавају и цијене моје књиге. окажите, молим Вас, овај лист новина Српски Господину Мајевскоме п поздравите га љубезно од мене. 0! каква би за мене била срећа, а иза Вас чест и слава, да Г. Симић прими од Вас писмо, да ми даде 100 Н. А ако ли Ви ову моју шалу не примите за истину, а Ви ми опростите молим