Vukova prepiska. Knj. 4

84 ХРИСТИФОР ОБРЕНОВИЋ

4.

Љубезни и високопочитаеми Господине, Здравествујте! | Ваше предраго и високопочитајемо писмо од 12-та дек. примио сам с највећом радости, на које Вам с таком истом радости ево одговарам. Ја не пишем историју данашње Орпске политике, него пишем Српску историју нашега времена, пили управо рећи од година 1791, од када буна Српска почетак свој има. А што Вам о том нијесам ништа писао узрок је тај, што ја нијесан рад, да људи о послу моме прије суде, него га виде, и зато нерадо оваке послове коме показујем, док на свијећ не изиђу; а кад изиђу на свијет, онда сваки чптатељ може рецензент бити, а ја сам дужан одговарати. А ево ћете сад разумјети, шта ме побудило и наћерало, да се овога посла примим: видимо, да је сва наша стара историја тамом покривена, и сви кривимо старе наше, што нијесу ништа, писали п нама оставили; а видимо и то, да ће потомство наше тако исто нас кривити, ако му сад што не напишемо и не оставимо. Та сам се с поглаварима Српским разговарао о којекаким догађајима, ђе сам и ја с њима заједно био, па не знаду управо да мп кажу, како је било; а кад нас посленике и очевидне евједоке црна земља покрије, шта ће се онда истинито моћи кавати о овој важној епохи народа нашега Онда ће извори за нашу историју бити туђи списатеља којекаке басне и гаталице, које се већ и данас за истину продају и држе. Зато сам ја још у Србији био зажелио, да пишем ову историју, и распитивао сам које зашто и биљежио сам. Ја сам се у Србији родио и узрастао, и запамтио сам стање Српско под даијама и прије даија; био сам и кад се прва буна 804. почела, и. 313. кад се свршила, и за они 10 година бивао сам у различним народним пословима, и готово све знатније поглаваре познавао сам лично, а с многима сам се разговарао ну друштву јео и пло; а при том, како за они 10 година, тако и послије до данашњега дана, распитивао сам п Орба и Турака, и трудио сам се, колико је могуће, да дознам прави узрок, или квасац, ове буне, и њезин послије напредак и свршетак (518); и оџет послије почетак (814 и 815), и ако доживимо још какав прави свршетак.

' У концепту било па избрисано: Из таки је извора и Рашић дојакошњу Историју народа вадио.