Vukova prepiska. Knj. 4

90 ЛАЗ. МАРЈАНОВИЋ

У Земуну 28-то Марта 1825. Љубезни Вуче и пријатељу!

Ево и ја се накани вама писати, а и то Бог зна бил и сад учинио да ме није наш мајстор Јова молио; јербо ми је жао да тек пошту забадава на моја писма плаћате никакве важне кореспонденције неимајући и знајући на ваше обештање да ћемо се овог још лета видити и које време заједно бити и густирати да по кола извадимо за Намастир. Како ћу сади без вас у Бешенову после Ускрса ликовати као чворак на дуду, да ли вам је из прекрајка видити, чисто би ми завидили. Наш је мајстор Јова болестан, и зато вам ја место њега, пишем. На какву је кондицију њего[вој дете тамо послаом с каквом надеждом трошка ради то вам је познато. Но будући да је правно обећање лудом радост, и за то се са своим дететом с голи шака у то сиње море упусти, из кога ће тешко изпливати, ако од туда потпоре неузима; за то је од млоги мисли на једну смислио да му ви љубав учините, као његов добри пријатељ, ако се вас ништа неузтиче, да овако писмо, као што је овде написато, или том подобно на њега пишете, да он с молбом то исто писмо Господару пошље, небили таквим начином што од њега одбити могао. Ево и писмо: „„Ђубевни мајстор Јово! велика недоскудица вашега сина овде, даје ми повод да вам по други пут грубо пишем, макар се и срдили. Ја се чудити морам шта ви шњиме мислите, пишете му да му више неможете за квартир од 100 8. шиљати. Мој брате! нису то Карловци, него је ово Беч, и који оће овде што да научи мора трошити. Знаш што је говорила Бака „или куј или немој ни руке мрчити“. Или што каже пословица „Кад се ниси у ноге уздао, да се ниси ни у коло ватао“. Заиста брате! твој син има особити дар и сви ком га познају радо га зато имају. Неколико сам Грка ја молијо, који наугу љубе, па су му доста пута помагали. а сад нећеду. Сада ако му трошка шиљати неможете, мора се асетирати да цара служи 14 година, које је велика шкода за њега. Да је мој син, ја би просио, и неби му то допустијо. Он сирома да има иљаду форинти на годину, неби за бадава потрошијо, него би му још мало било за оно што му је нужно. И заиста кад би му