Vukova prepiska. Knj. 4

112 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

пријатеље. Рођака ми Амипу особито поздравите. Опновца ћу му Саву сад тешко моћи довести, особито због зимнога времена.

Особито се радујем што ви признајете, да се моја пензија тиче чести и славе народа Српскога и зато сам дужан благодарити Господару. Најважнији мој књижевни посао ја, без Господареве милостиве помоћи не би сам могао евршити; а с његовом милостивом помоћу још се и у напредак сила може чинити на славу Господара и народа Српскога.

Желећи Вам да у здрављу дочекате иу весељу и сваком задовољству проведете не само овај Божић и дан вашега ' имена, но и у напредак на многа и премнога љета; и препоручујући се сватдашњој вашој љубави и пријатељетву с истиним високолочитанијем остајем

у Бечу 10, дек. 826.

Ваш покорни слуга, Је (05 1

[Вуков конц. у арх. 0. КБ. Академије бр. 8040]

Ја

Благородни Господару Васо

мени љубезни и високопочитајеми!

Надам се, да сте већ одавно примили писмо моје од 10-га овог мјесеца. Мој је Забавник већ готов; али од Муселимчанина ни трага, ни гласа! Сад мој пут до њега стоји. Да сам у другоме стању, ја не би њега више ни чекао, него би одма пошао на пут, па би сам ону Господареву милост и тамо примио ; али овако није ми могуће, као што сам вам писао. Може бити, да је он то и заборавио, или не знајући да је то тако итно, чека док каким својим послом амо-пође; зато може бити, да би добро било, да му се одатле опет пише.

Ономадне сам добио писмо из Лондона, од Јона Бауринга, који је издао Росијску Антологију, пак сад преводи и наше пјесме на Енглески језик. Баш и њему данас пишем; сад ћу виђети или ћу прије добити одговор од њега из Лондона, или од вас из Крагујевца; ако ли којом срећом Мусе-