Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ поповић 181

26.

У Бечу 10. Јулија 828.

Високоблагородни Господару Васо, мени љубезни и високопочитајеми!

(а особитом радости имао сам чест примити ваше љубезно п високопочитајемо писмо од 27. прошлог месеца. Већ се спремам на пут, и надам се око половине мјесеца Августа тамо бити. Међу тим, молим вас да Њ. Књ. Сиј. за мене пољубите десницу скут.

Жао ми је, што се писмо моје од 81. Маија тако вадржало, да га још нијесте примили; али сам се управо томе п надао, јер га нијесам послао по пошти, него по приватном човеку, а по таким приликама послата не само што се задржавају, него се кашто и погубе; али ја онда нијесам друкчије могао чинити.

Поздрављајући хако вас, тако и остале пријатеље, и препоручујући се свагдашњој вашој љубави и пријатељству, с истиним високопочитанијем јесам

В. п. слуга.

[Вуков концепат у арх. С. К. Академије бр. 8056]

[5]

(је

Високоблагородни Господару Васо, Мени љубезни и високопочитајеми!

Удесивши ову пријеку прилику усуђујем се и из Кратујевца у Чачак поздравити вас, желећи од свега срца, да вас ово моје писамце са свима вашима у доброме здрављу застане. Уз то вас и сад опет молим, да не заборавите за пјесме препоручити и особито Мићићу писати, да би од онога, човека, што је Апи-Мелентији онога ждријепца био писао, коју пјесму преписао, а тако и од онога мога Турчина (Ја-

!' Било па избрисано: Прије није могуће, а највише зато, што немам новаца, па очекујем да ми се за књиге пошаље што из Тријеста и из Земуна.