Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ 188

ме служити, и да се могу ранити и одијевати и остале потребе крпити. Когођ има у прсима љуцко срце, а у глави адрав разум, он може ласно виђети, да се ја за ово не молим ни од госпоштине ни од бијеса, него од превелике нужде и невоље. Ви знате да слуге у овим беглуканама, једва служе п оне, којије се боје; а мени и здравоме треба млого више поелуте, него многоме другоме. — — — Ако ја нијесам задовољан са собом и са својим стањем и животом, како ће се мени милити да законе пишем %' Знате што бабе веле „весело срце кудељу преде“ ! оно је света истина. Ако ми је за невољу мучити се, како ћу Француске законе равумјети, и како ћу из њи што за Србе пзабрати и лијепо намјестити, мислим, да ми у здрављу Господареву није за невољу мучити се с квартиром без нужне простирке, без послуге, без одијела и пр.: а ово није посао да се сврши за неђељу или за мјесец, него добро да се ради, па до Ђурђева дне једва да се сврши. Истина да је Господар, кад сам последњи пут пошао из Пожаревца, имао милост заповједити, те ми је Базерђанбаша у Београву дао 80 Гог. у сребру, али сам ја од они новаца одма платио Панти Розоклији 40 Тог. у сребру што ми је узајмио, кад сам прољетос амо пошао а 28 [ог. у сребру вратио сам Јовану Ковачу, што ми је узајмио те сам исплатио кочијашима кад сам ив Беча у Земун дошао; мени је дакле остало само 12 Тог. у сребру и од тога јошт имам три цванцике. А од како сам на ову страну прешао, узајмио сам до сад које од кога шест дуката, и двије стотине сребрни Форинти, те сам послао жени у Земун. Тако ја мислим, да ће најбоље бити, да се Господар смилује и да ми што на садржање (:ако не по важности мога посла а оно по његовој милости, и мојој нужди и потреби:) одреди на мјесец док се овај посао ради. Ја знам да би мени послије од Господареве милости много више изишло; али за луду кад ми није могуће чекати. — Већ се уста од жеђе испекоше, и грозница почиње ватати, зато више не могу писати, него гледајте, како вас Бог учи, само молите Господара, да би ми Господина Стеића одма послао, а остало се све после може уредити. За које вас и опет молећи и одговора чекајући остајем

У Крагујевцу 29. Септ. 829. Ваш свагдашњи почитатељ Вук СтеФ. Караџић.