Zakon o Narodnoj banci : od 6. januara 1883 : sa svima njegovim izmenama do zaključno 1908 godine

6

вину од овога, у 2,500.000 динара, по 125 дин. на акцију, дужни су уплатити најдаље за шест месеци, а другу такву половину најдаље за пет година, рачунајући ове рокове од дана кад овај закон у живот ступи.

За уплату прве половине употребиће се сви садашњи банчини фондови и резерве, осим фонда за зидање антрпота, фонда за потпомагање пољопривреде, фонда за амортизацију куће банчине, и пенсионога фонда банчиних чиновника, тако да ће акционари, ради уплате ове прве половине имати у готову положити онолико, колико по употреби фондова и резерве буде недостајало до 2,500.000 динара. Друга, пак, половина уплатиће се у реченом року; али та уплата може бити и делимична. Кад потреба земаљског саобраћаја буде захтевала и даље увећање банчиног капитала, управа Народне Банке ће, било по својој иницијативи, било на захтев Краљевске Владе, изложити упису и | серију банчиних акција од 20.000 комада, и то по цени, која може бити нешто мања од цене банчиних акција прве серије на берзи у то доба, с тим, да добивени вишак преко номиналне вредности акција унесе у резервни банчин фонд.

Али акције ове друге серије, које имају гласити на име, и чији пренос мора бити потврђен од стране управе банчине, не могу прећи у својину страних држављана. (изм. 19. 11. 908).