Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

XV

тови пред Врховним Судом, који је прогласио неуставним скоро цело ново законодавство. Занимљиво је да су свих девет суднја бпли једнодушни кад су гласали против N. К. А. N311опа1 Кесоуегу Ас!, индустриски део законодавства, док су се поделили кад је била реч о А. А. А. А§гlсиllигаlА(lјибlтепlАсl:, пољопривредни део —. Као раније претседник Вилсон, судије Врховног Суда уплашили су се од централистичких тежња новог режима, који руши не само средње капиталисте у корист крупних и радничке класе, већ уништава такође посебне државне и локалне аутономије- Они веле да у томе виде почетке фашизма. Можда би тачније било рећи да се они исто толико боје социјализма, који такође развија централну администрацију на штету покрајинских аутономија, бар у привредном и социјалном иогледу, Више него до слободе, судијаиа је свакако стало до одржавања једног друштвеног поретка за који су везани свим својим бићем. Пољопривреднн закони су наишли на мању оаозицију, пошто остављају велику улогу, у извршешу, ако не у иницијативи, покрајинским и општинским одборима, удружењима малих произвођача, пољопривредним »експозитурама« и другим органима пољопривредне службе. Министар пољопривреде је овлашћен не само да користи, већ и да ствара државне и месне одборе, удружења произвођача и кооперативе тих удружења. Што је значајније, ове установе блиске народу нису обични посредници за достављање владиних одлука, већ оне решавају о ограничавању производње и додељују кредите. Обласни и месни одбори су најбољи органи средишне администрације, али они исто тако имају много иницијативе и ве-