Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

XXVIII

тралне владе са појединим државама, већ и на тај начин што ће држава помагати приватну иницијативу. Како државе, тако појединци или њихова удружења подносе министру пољопривреде планове за извођење радова и обавезује се да увек и о свему шаљу детаљне извештаје. Држава у накнаду за то додељује помоћ у новцу, како јавним установама тако поједнним фармама које се баве поправком и усавршавањем земљишта. За сваку пореску годину одобрен је, у ове сврхе, министру пољопривреде кредит од 500.000 долара, с тим да се обавезе настале услед радова не пењу за једну календарску годину извад ове суме. Остављајући на страну јавне радове који су извођени у социјално-политичком циљу, да би се дало рада незапосленим радницима, ми ћемо се осврнути на деловање Администрације Јавних Радова (Р\УА) само у колико се оно односи на пољопривреду. Већ 3 марта 1933 донесен је закон о аошумљавању којп је овластио претседника да широм целе државе развпје систем логора за рад на пошумљавању. Велики бро) младих људи, осталих без посла, бацили су се на овај посао, у сарадњи са представницима министарства Унутрашњих послова, које је давало новац, Рада, које је слало људе, док је мпнистарство Пољопрнвреде одређивало задатке које треба извршити, а министарство Војске је правило и намештало шаторе и бринуло се о довожењу људи и материјала, о исхрани и здрављу људства. Услови су били да људи буду пзмеђу 18 и 25 година, да су иезаиослени п нежењени. Узет је известан број бивших ратника и старијих раднпка стручних у шумскпм пословима из околине која се пошумљује. Сем хране, стана,