Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

96

помошто кластелдском, 6и% љростаајис арубутву),) ако је био постављен по миту или ако је некога за мито рукоположио (СС. Ф—6 = ПС. Х—28).7) Као кривица епископова спомиње се и случај да је вернике плод проле ом опат л прастари или на поклоне.)

Ово су најважнија правила о епископима сачувана у СС. У првим члановима ДЗ. спомињу се на неколико места епископи. Епископова је дужност да благослови брак (чл. 2 ДЗ), да ставља духовнике по свим парохијама и да њих благослови на вршење духовних радњи (чл. 11 ДЗ). Члан 4 н 5 ДЗ. допуњују одредбе СС. А—83 и А—15 о праву епископа да кажњава вернике црквеним казнама. Црквене казне прописују се и за преступе против цркве и за преступе против. световних закона.) Ипак мора епископ да буде обазрив, да не анатемише хришћане за духовне преступе без претходне опомене и прекора.)

Чл. 18 ДЗ. изгледа као допуна и пооштрене одредбе СС. Ф—6, 1. По 29 апост. правилу, ако је епископ, пресвитер или дијакон постављен по миту, треба да се одлучи од звања и рукоположени и онај који га је рукоположио. Чл. 13 ДЗ пооштрава казну, јер угрожава и једном и другом анатемисањем (искључењем из црквене заједнице) у случају да је постављен митрополит, епископ или игуман (0 којем нема спомена у СС. Ф—6, 1).

6) Остали клир. О осталом клиру (презвитерима, ђаконима и црквенослужитељима) било је у ПС врло много одредаба од којих је у СС сачувано доста мало. У гл. СС. А—1 остало је 79-0 апост. правило које забрањује да се рукоположи бесноват (башоуфу), у гл. СС. А, 10—82 апост. правило, по којем роб не може бити рукоположен ни примљен у калуђерство без пристанка свога господара.

) КС. Е—5 = ПС.Е 19 (изд. 108. 286).

2) Изд. Нов. стр. 587 и 542.

8) СС. А—16 = ПС. А—18 (изд. ов. 115).

у Цл. 4 ДЗ. „Ако се деси да је ко сагрешио цркви или да је преступио. ма шта из овог Законика хотимице или нехотице, да се покори и поправи цркви: оглуши ли се... да се од цркве одлучи“.

5) „Епископи за кривице духовне да не проклињу, него да пошљу по двапут и трипут да прекоре онога који је сагрешио, па ако их не послуша.,. онда да се одлучује“. Чл. 5 ДЗ.