Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

98

типичком Св. Саве (г. 1199—1207), тим тачним преводом грчког типика ман. Св. Богородице Одигитрије у Цариграду). Ту су дефинисане и дужности калуђера, и начин управе ма_настира и манастирских добара и начело киновијског живота, и обавеза манастира да се брине за сиротињу, за пут нике, да им даје храну, конак и одело, да приреди и болницу. Поједине од тих права и обавеза потврђују се у многобројним манастирским хрисовуљама српских . владара пре издања ДЗЗ) У ДЗ налазимо неколико кратких и 04"лучних закона о манастирима. Већи је део тих закона заснован на грчким законима, често на оним одредбама Василика којих недостаје у Синтагми. | Чл. 13 ДЗ, први где се спомиње о игуманима (заједно са епископима) и у којем се забрањује њихово постављање за мито, то је проширење строгих одредаба 9 Ваз. Ш, 13) Чл. 14 ДЗ којим се почиње низ засебних чланова о манастирима, то је одредба 2 Ваз. ЈУ, 1, само стилизована много краће“) Познат је утицај који су уто време владари вршили на избор игумана; тим чланом чува се макар један део манастирске аутономије, зајемчује се неки неодређен „удео“ браће манастирске у избору) | Чл. 15 ДЗ, који наређује одржавање општежитија (кино"книа, хоби) и договарања игумана са старцима, замењује и

ту Уп. Спом: ХХХМ, чл. Јагића; текст — Нов. Зак. Сп. 348—370.

2) Напр. дужност манастира да уреди болницу — Арханђ. 1348 (А. Соловјев, Од. сп. 141).

3) „еј аш дапе (ресишат) е! ди асетрцш! ећ тефакогез еопшт зесипдит Ффмпаз зепрешга5 еј 5асгоз сапопез сопдетпаНоп! зезе зићејат, ас ргортегеа е! аш да е! дш асећр еб дш тефаог 1, засегаонз ме! сјепса ћопоге гетоеа и. 9 Ваз. Ш, 1.

зу Јиђетиз ашеет, агећипапа јат ађ 85, 4 Ји иподиодие топазјено зипф, рјапе поп зесипашт отадив топасћогит стеап, зед ачет отпез топасћи уе! аш тећоге5 зил! ехо таНоп 5, ећсегел ; Фепшт е гајет даш топасћогит асјепћаш еј (ојит топазјел! зјабит и ег сизјодте розајп., ејеоазе (2 Ваз. ТМ, 1, ех Моу. Јизћ. 123, сар 34) уп. ПС. М-15 (изд. Нов. 114). Чл. 14 ДЗ. „Игумни да се постављају без дела от цркве. Игумни по манастирих да се ставе добри људи, који ће стожити дом Божји.“

5) Упор. у Аранђел. хрис. 1848: М да се стави итумњн ондђ от киновазе кога изберг патригрх ни цар св зговоромљ бразиве манастирске. Ако ли се не обрфте такве подобнђ, да се приводи от Хиландара. (4. Соловјев. Од, сп. 139. У Жичкој повељи прописано је да се игуман краљева манаствра поставља од краља (;р. 21, чл. 16).